Lenka Udovički: Valjamo se u blatu na dnu kace

BEOGRAD – Komad „Ružni, prljavi, zli“ Slobodana Obradovića, po motivima istoimenog filma Etore Skole, u režiji Lenke Udovički premijerno će biti odigran u subotu, 14. marta, u Beogradskom dramskom pozorištu.

U pitanju je italijanska crna komedija, zasnovana na elementima neorealizma, premijerno prikazana 1976. godine kada je film i osvojio nagradu za najbolju režiju na Kanskom filmskom festivalu.

Kako je objasnio Obradović, laički bi se moglo pomisliti da se „ružni, prljavi i zli“ tiče samo tih ljudi sa margine koji su u filmu prikazivani, a 50 godina kasnije, smatra dramaturg, stiče se utisak da je on imao gotovo proročku viziju.

„Tu se ne radi o individualcima, nego o našoj civilizaciji. Nažalost, ona je ružna, prljava i zla. Gotovo na dnevnom nivou mi vidimo koliko je to tačno kada kupujemo novine, ili gledamo televiziju, sve što čujemo vodi do jedne kataklizme. Skole nas upravo upozorava na nemanje empatije, na nepostojanje figure koja bi u ovom svetu mogla da se posmatra kao heroj našeg vremena“, kaže Obradović.

Kako dodaje, to možda zvuči pesimistično, ali u današnjem svetu, smatra, treba biti pesimističan, jer kada vas iznenadi nešto lepo, onda se zaista i obradujete tome.

Nakon 22 godine rediteljka Lenka Udovički vraća se na beogradsku scenu, a kako je objasnila Etore Skola je govorio o najnižoj i najsiromašnijoj klasi, o ljudima „sa dna kace“, a prema njenom mišljenju, „svi ljudi u današnje vreme su na dnu te kace“.

„Samo 0.0001 posto stanovništva danas ima veće finansijske resurse nego ostali. Ne radi se samo o materijalnom siromaštvu, radi se o situaciji u kojoj smo i duhovno osiromašili i blokirani. Skola je u jednom intervjuu rekao da kada čovek ne može da razvija svoju plemenitu ličnost koju nosi u sebi, kada je to blokirano sistemom, to je jedan vid užasne eksplotacije“, kaže Udovički.

U tom smislu, dodaje, kada vidite kakvi nam se snovi i vrednosti plasiraju u svetu kapitalizma, to jedna blokada onogo što kao društvo nosimo u sebi i nekih drugih vrednosti koje imamo potrebe da razvijamo.

„Zato mislim da je danas većina ljudi u istoj situaciji kao i ova familija i da se valjamo u blatu na dnu kace“, ističe rediteljka.

Ipak dodaje da je važno napomenuti da humora ima puno u predstavi, da je ona crnohumorna groteska, a ne laka komedija i da se o teškoj temi „govori na lud i duhovit način kroz bogate koreografije.“

Glumac Ozren Grabarić objasnio je da je njegov glavni junak, jednooki Đakinto, glava porodice sastavljene od četiri generacije, koje se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove; poštene ili nepoštene, bez razlike.

„Đakinto je za gubitak oka od osiguranja dobio popriličnu sumu, koju odbija da deli sa njima. Novac troši na sebe i krije ga od ostalih članova porodice, koji neprekidno pokušavaju da mu ga ukradu, a on neprekidno ih zlostavlja verbalno i psihički“, kaže glumac.

Kako objašnjava, materijalna nemaština uvod je u emotivnu, moralnu bedu, koja svodi ljude na puku egzistenciju i instinkte.

„To je jedna kritika kapitalizma i kapitalističkog sna koji nas je sve doveo do toga da budemo sve površniji, da trčimo za novcem – zbog čega i nestaju majstori, zanatlije koji će kvalitetno uraditi posao“, ističe Grabarić.

U komadu igraju i Aleksandar Vučković, Aleksandar Jovanović, Vanja Nenadić, Iva Ilinčić, Ivan Zablaćanski, Ivana Nikolić, Jana Milosavljević, Marko Gvero, Nina Janković i drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.