„Lovac u raži“ u novoj varijanti

Knjige o mladima koji se osećaju izgubljeno, ne snalaze se u svetu oko sebe, otuđeni su od svih, čak i od onih koji bi trebalo da su im najbliži – zanimljive su kako mlađima, tako i starijima. Jedan od najpoznatijih primera svakako je Selindžerov "Lovac u raži"; nešto noviji i znatno suroviji primer bio bi "Manje od nule", roman-prvenac poznatog američkog pisca Breta Istona Elisa ("Američki psiho", "Glamurama"…).
Vreme: osamdesete godine prošlog veka. Mesto: Los Anđeles. Glavni lik ovog romana, osamnaestogodišnji Klej, vraća se sa studija (studira u Nju Hempširu) u Los Anđeles kako bi proveo Božić i mesec dana raspusta sa porodicom. Pomalo odviknut od uobičajenog života bogataške dece iz Los Anđelesa, nešto mu se tu ne uklapa, ali se ipak kreće tim svetom u kome veoma mlade osobe otkrivaju seks (nije naročito bitno sa kim, dokle god je to osoba vaših godina i dobro izgleda), alkohol, drogu; u kome deca imaju jako puno novca i slavne roditelje za koje samo iz tabloida nagađaju gde bi mogli da budu, u kome je glavno biti mlad i lep i preplanuo (glavnom junaku stalno govore da je bled), kao i pripadati bogatima (može momak koji radi na benzinskoj pumpi fenomenalno da izgleda, ali je sramota ako se on dopadne bogatoj devojci). Roditelji su tu ili fizički odsutni, ili fizički prisutni, ali zaokupirani sopstvenim životima; u jednom trenutku, mlađa sestra (ima 15 godina) optuži glavnog junaka da uvek zaključava vrata svoje sobe, on joj odgovori da je to zato što mu je ona ukrala pola grama kokaina, razgovor se odvija pred njihovom majkom, a majka uopšte ne reaguje. Drugi primer: devojka zove prijatelje na žurku u svoju kuću, prisutni su i njeni roditelji, majka se opija jer je pogađa to što je njen suprug na žurku doveo svog mlađahnog dečka, inače vršnjaka svoje ćerke.
Stvari se tu ne završavaju. Dok pokušava da smisli šta će sa bivšom devojkom, za koju ni sam ne zna oseća li nešto prema njoj i da li je ikad nešto osećao prema njoj i da obnovi prijateljstvo sa prijateljem iz detinjstva za kojeg tek treba da otkrije koliko je nisko spao – Klej pokušava i da nađe svoje mesto među vršnjacima koji ni sami ne znaju šta će sa sobom, životi su im prazni i traže sve drastičnija zadovoljstva i "zadovoljstva", uključujući i prvo gledanje filma sa silovanjem, mučenjem i kasapljenjem dece (najverovatnije nisu u pitanju gluma i specijalni efekti), a zatim i činjenje nečeg sličnog. Kleju je sve to previše, ne želi da bude deo toga, ali ne zna ni šta bi želeo, jer se ne čini da bilo šta ima smisla – sve je dostupno, ali ništa nema smisla.
"Manje od nule" je odličan roman, vrlo surov prikaz jedne potpuno izgubljene generacije za koju se čini da ima sve osim najblaže predstave šta sa time da radi i šta jedni sa drugima da rade, ali, zbog svoje surovosti, nije za one slabijih živaca i slabijeg stomaka. Ako možete da podnesete mučne scene (nije sav roman u njima), preporuke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.