“Malpaso”: Super heroji sa Kube protiv pandemije

BEOGRAD – Kubanska umetnička trupa “Malpaso Kompanija igre” iz Havane, gostovala je sinoć na sceni pozorišta Atelje 212 u okviru 18. Beogradskog festivala igre i doživela duge ovacije nakon sat i po intenzivnog spektakla.

Specifičan projekat donosi pravo iznenađenje za domaću publiku koja nije navikla da u jednoj večeri pogleda tri komada umetničke igre kao neobičan i izazovan omnibus – “Neukrotivi valcer”, “24 sata i pas” i “Tabula Rasa”.

Vrhunski profesionalci sa Kube su od samog starta hipnotisali auditorijum, koji verovatno nije bio nimalo spreman za ono što sledi – neviđene i neopevane vratolomije, akrobacije, gde svi učesnici misle, skaču, dišu, misle kao jedan, i u toj misiji kroz tri fragmenta kao pojedine celine se ne zaustavljaju, gradeći posebnu trilogiju različitih žanrova i stilova.

Prvi fragment “Neukrotivi valcer” realizovan je u koreografiji Azur Barton, kanadske umetnice koja je već 25 godina u ovom kreativnom poslu, i sarađivala je sa takvim veličinama kakav je ruski baletan Mihail Barišnjikov.

Tokom spremanja tog komada, autorka se suočila sa privatnim problemom – otac joj se ozbiljno razboleo. Kako je mogući gubitak visio u vazduhu, tako je ona samu stilizaciju svoje predstave vidno promenila, odnosno od početne ideje komada sa šarenim kostimima, veoma vedro i u duhu proslave, preorijentisala se na drugačije rešenje mračnijih nijansi. Tako su likovi, igrači, svi u tamnim bojama, uz glasnu muziku pune ozbiljnijih tonova, oslikavali stanje duše, atmosferu koja nije ružičasta, gde tumaraju u nedefinisanom prostoru i vremenu, što je ekvivalent jednoj vrsti neizvesnosti, čekanju na ishod teške situacije, strepnja od loših, tragičnih vesti, jedan težak teret, nepodnošljiv, kompleksan, neprohodan.

Bartonova se školovala u Nacionalnoj baletskoj školi Kanade, i ovde veoma vešto stvara univerzum tamnih tonova, sivih nijansi, u kome igrači neprestano jure za svojim životima, trude sa da ga sačuvaju, vreme im je dragoceno, a oni ga opet neumitno troše.

Oseća se tuga, praznina u lirskom pristupu tog prvog fragmenta, iako se ne zna ishod u privatnom životu autorke, može se samo naslutiti, jer je ta mini predstava ostala u crnim bojama. Ipak, nikad ništa nije večno, sve je prolazno. Jedino je večno to da je sve prolazno.

Naslov “24 sata i pas” koreografa Osnela Delgada sledi kao drugi projekat, koji se već odlikuje veselim bojama, kakva je bila samo početna zamisao prve predstave.

Po sistemu domina, nekoliko segmenata komada zaista oduzimaju dah, kada junaci samo padaju, odnosno njišu se, a drugi ih hvataju pre mogućeg fatalnog ili zlokobnog ateriranja.

Delgado je Kompaniju Malpaso osnovao 2012. godine, gde je ostao na pozicijama koreografa i umetničkog direktora, tako da svakako zna šta njegov ansambl od 14 igrača može.

Svi oni su pravi super heroji u retko predivnom spektaklu, gde ostaje nejasno kako mogu sa tolikim fizičkim naporom da izdrže i pola sata jedne celine, a kamoli sva tri od 90 minuta, makar postojala pauza između svakog poglavlja, gde nisu svi sve vreme na sceni.

Diplomac iz 2003. godine u Nacionalnoj školi igre u Havani, gde danas radi kao pedagog, koreograf je pružio publici pravi užitak za sva čula kroz veselu i pozitivnu predstavu.

U tom ključu se nastavila treća i poslednja predstava ovog tripitha umetničke igre -“Tabula Rasa” u koreografiji Ohada Naharina (1952) iz Izraela.

Zanimljivo je da je premijera ovog dela bila još davne 1986. godine u Baletskom teatru u Pitsburgu, SAD, da bi obnova nastala nedavno – 2018. u Havani kao produkcija “Malpasa”.

Ime samog igračkog komada na latinskom označava “neispisanu tablu” i odnosi se na stanje čoveka pri rođenju, pre nego što ga obeleže raznovrsne okolnosti i svakojaka životna iskustva.

Toliko ima sitnih caka, različitih maštovitih rešenja, neprestanih igračkih sekvenci koji oslikavaju muško-ženske odnose, prijateljske, ljubavne, porodične relacije, skiciraju sreću, tugu, sve u kompletu što čini mnoge faze od rođenja do smrti.

Tako savršeno uigrani, nenadmašni, neumorni, neumoljivi, do te mere oduševe gledaoce, da se oni zapitaju mogu li igrači da ponove sve te pokrete i sitne veštine, jer sve to često deluje kao snažna improvizacija ili spontane akcije osmišljene na licu mesta, u deliću sekunde.

Velika je šteta da Beograd još jedno veče neće imati priliku da ugosti Malpaso produkciju, ali zato će mini turneja po Srbiji obuhvatiti Novi Sad u ponedeljak, 5. aprila, na sceni Srpskog narodnog pozorišta, kao i 7. aprila na adresi – Kulturni centar Gornji Milanovac.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.