U trendu

Matić: Pucnji u Marseju su sudska drama bliska pozorištu

BEOGRAD – Gost nove epizode video serijala „Tanjug Reflektor“ bio je Gordan Matić, reditelj i scenarista filma „Pucnji u Marseju“ čija se bioskopska premijera očekuje 9. oktobra u Kombank dvorani u Beogradu, na godišnjicu ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića.

„Postoje događaji u našoj istoriji koji nisu dovoljno tretirani u našoj kinematografiji… Naša istorija sadrži događaje koji nisu dovoljno rasvetljeni i volimo da mistifikujemo neke stvari, a ovaj film bi trebalo da posluži baš demistifikaciji procesa atentatorima na kralja Aleksandra i (premijera Francuske) Luja Bartua“, rekao je Matić.

Igrano-dokumentarni „Pucnji u Marseju“, Matić opisuje kao pretežno sudsku dramu, koja na filmičan način pokušava da predstavi zapise sa suđenja atentatorima, i da na osnovu toga i arhivske građe iz Vašingtona, Moskve ili Beograda, osvetli događaje iz 1934. godine.

„Interesantna je smrt dva snimatelja koja su snimili atantat. Par nedelja nakon atentata nestaju njihove arhivske građe. Jednom pale laboratoriju, To su ljudi u najboljim godinama koji su iznenada preminuli. To su stvari prilično interesantne, o kojima se nije puno pričalo“, rekao je Matić.

U filmu „Pucnji u Marseju“ igraju Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković i drugi.

„Sudska drama je veoma blizu pozorištu, jer sudnica je jedna vrsta pozornice. Advokati, tužioci, sudije i optuženi su neka vrsta glumaca i u pravom suđenja. Tražio sam dovoljno filmične glumce koji su odlični u pozorištu koji bi mogli da prenesu kamernu atmosferu, uz sukob koji je pre svega verbalni, a ne fizički“, objasnio je Matić.

Pseudodokumentarni pristup, gde neki od glumaca govore direktno u kameru, Matiću se nametnuo, između ostalog, iz potrebe da današnjem gledalištu ponudi istinitu priču na način kako to televizija sugeriše.

„Tako smo koristili te vrste pseudodokumentarnog, lažnih intervjua kao nešto što bi bilo onirički smešteno u neki prostor i vreme, a služilo kao neka vrsta testimonijala“, rekao je Matić.

Kao direktor FIlmskog centra Srbije Matić je veoma ponosan što je na toj dužnosti u trenutku kada je, i pored problema sa pandemijom, „ovo jedna od najuspešnijih godina u filmskoj industriji Srbije od osamostaljenja, čak se meri sa nekim godina uspešnosti jugoslovenske kinematografije“

„Naši filmovi su prisutni na najvećim svetskim festivalima i to u kontinuitetu, i ono što je važno – dobijaju nagrade. Ako poslednjih godinu dana pogledamo šta je sve izašlo i čime se bave filmovi, imamo raznolikost koju retko koja kinematografija u Evropi ima“, ocenio je Matić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji autori mogu slobodno da odbrađuju ideje u „spektru potpuno različitih pristupa i estetika“, od istorijskih drama, preko akcionih trilera do komedija i sudskih drama, a kao primer je naveo filmove „Oaza“, „Nečista krv – greh predaka“, „Kelti“, „Toma“, Dara iz Jasenovca“ i druge.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.