Neuništivi optimizam

Nema puno knjiga koje istovremeno poseduju omamljujuću energiju, senzibilitet koji tera na smeh i na plač, a da opet iza svega toga ostane puno vedrine i optimizma. Knjiga "Domicide" Divne Peškir nastala je kao plod višegodišnjeg "blogovanja" te autorke. Reč je o zbirci kratkih priča, pesama u prozi, prozi u pesmama i još po nečeg sa jednog od najpopularnijih blogova u balkanskom regionu. Kako u predgovoru ističe priređivač Pavle Ćosić, u pitanju je štivo koje ima specifičan stil, osećaj za trenutak i izoštrena čula, jedinstveni stvaralački akt koji se čita sa uživanjem i mirom u duši.
Čitaoci mogu da uživaju u tekstovima Divne Peškir, poput priče "Post mortem", koja, iako se u knjizi pojavljuje u "neispravnom i osakaćenom obliku", pokazuje autorkin smisao za humor i pronicljivost.
U ovoj priči opisan je i jedan bezazlen događaj: "Ližemo juče sladoled moja ja i moja haljina. Obe prezadovoljne. Ja zbog ukusa nedovoljno otopljene vanile duboko u grlu, strašno sam alava, haljina zbog novih bež šara koje su hit ovog leta. Naletim na profesora muzičkog vaspitanja i kulture.
– Kvazibasović, opet kvariš glas. Tc, tc, tc…
– Ma profesore, nije to ništa. Trebalo je da me vidite sinoć. Pivo, ‘vinston’, urlanje… jedva govorim.
– Ne valja ti to, ne valja…
Mislim se, ako se još jednom zakikoće, iskočiće iz nekog žbuna Bušman i lupiti ga praznom flašom koka-kole po glavi…"
Autorkin pokušaj da u savremenu književnost unese jezik mlade kompjuterske generacije izbija i iz "blogerskih" tekstova: "Mizoterija", "Ja sam Sigurni Viver", "Oplet", "Vuci se kući repe"…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.