NP Sarajevo sutra i prekosutra gostuje u NP Beograd
BEOGRAD – Narodno pozorište Sarajevo gostovaće sa dve predstave sutra i u ponedeljak, 20. i 21. februara, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je u susretu novinara sa kompletnom ekipom sarajevskog teatra.
Gosti će sutra izvesti dramsku predstavu “To nikad nigđe nije bilo” po motivima romana “Istorija bolesti” Tvrtka Kulenovića, u režiji Dina Mustafića, upravnika NP Sarajevo, a u ponedeljak balet “Žetva”, u koreografiji i režiji Edine Papo.
NP Sarajevo u aktuelnoj sezoni proslavlja izuzetan jubilej – 100 godina od osnivanja.
Dramski projekat okuplja sledeću glumačku ekipu – Slaven Vidak, Vedrana Božinović, Kaća Dorić, Ermin Sijamija, Aldin Omerović, Emina Muftić, Mona Muratović, Merima Lepić Redžepović, Belma Salkunić, Hana Zrno, Helena Vuković, Mak Čengić, Dino Bajrović, Adnan Salihović.
Autorski tim čine i Darko Lukić, pisac adaptacije i dramatizacije romana, scenograf Mirna Ler, kostimograf Lejla Hodžić, dramaturg Vedrana Božinović, kompozitor Damir Imamović, koreograf Ena Kurtalić.
Svetislav Goncić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, poželeo je dobrodošlicu ansamblu iz Sarajeva, čestitao im jubilej – vek od osnivanja i zahvalio se na izvanrednom gostoprimstvu i burnim aplauzima koje su doživeli nedavno, kada je Beograd gostovao u Sarajevu sa dve predstave.
Beogradsko Narodno pozorište je u NP Sarajevo gostovalo 7. i 8. februara sa komedijom „Ožalošćena porodica“ Branislava Nušiča, u režiji Jagoša Markovića, i baletom „Sedam smrtnih grehova“ koreografa Igora Pastora, a onda su turneju nastavili u Banjaluci 9. i 10. februara.
„Živimo u vreme povezivanja, ceo svet se danas na mnoge načine povezuje, tako da je ovo dobar način i odlična prilika da nas ovaj kulturološki prostor sve zajedno podstakne na jedan novi kvalitet. Mislim da će od ovakvih gostovanja i druženja sigurno izaći nešto kreativno novo“, naglasio je Goncič.
Ocenio je da je regionala saradnja veoma važna i otkrio da uveliko postoje kontakti sa pozorištima iz Bugarske i Rumunije za buduće moguće projekte.
Reditelj komada „To nigđe nije bilo“ Dino Mustafić, koji je direktor NP Sarajevo, složio se kako je neophodno produbiti saradnju na više nivoa, da ne ostane samo na razmeni gostovanja predstava, već da ostvare i nove projekte u vidu koprodukcije, ali i većih produkcija sa teatrima celog regiona bivše SFRJ, kao osnova kulturne diplomatije.
„U sezoni pred nama kada slavimo 100 godina, otvaramo novo poglavlje za nove saradnje dve pozorišne kuće Beograda i Sarajeva. Živimo u periodu kad je kultura važna i potrebno je dati pečat jednom vremenu. Umetnici se uvek prepoznaju po jeziku i prema senzibilitetu. Slavićemo jezik uzvišenosti i plemenitosti“, podvukao je Mustafić.
Podsetio je da je Branislav Nušić bio direktor NP Sarajevo, te da su uvek bili povezani pisci, reditelji, glumci i baletski umetnici ova dva teatra.
Vedrana Božinović, glumica i direktorka Drame NP Sarajevo, opisala je njihovu dramsku predstavu kao bolnu, delikatnu i važnu, kao istoriju bolesti društva, prema postmodernističkom romanu toka svesti.
Drama „To nikad nigđe nije bilo“ govori o ratu u Sarajevu, a zapravo je intimna priča pisca Kulenovića o njegovoj ženi koja umire od raka.
Autor dramatizacije romana Darko Lukić, zapisao je u svojim beleškama da se roman bavi životom koji se u raznim situacijama ne živi, nego boluje, a takvo pisanje je hronika svojevrsne “istorije bolesti”.
Ta knjiga odlazaka, istorija gubitaka, propuštenih pozdravljanja i nemogućih opraštanja, obraća se čitaocima danas iz prošlog vremena, kako bi uvela u razgovore sa sadašnjim trenutkom.
Dokumentarni predložak je i oslonac za predstavu, u onoj meri kao i za sam roman.
Književnik Tvrtko Kulenović (1935 – 2019) bio je romanopisac, putopisac, scenarista i esejista, rođen u Šapcu, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.
Gimnaziju je pohađao u Sarajevu, a Filozofski fakultet 1960. godine u Beogradu.
Krajem šezdesetih godina radio je kao dramaturg u NP Sarajevo. Predavao je na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i kao gostujući profesor na univerzitetima u SAD.
“Žetva” je balet u dva čina i tri slike, na muziku hrvatskog kompozitora Borisa Papandopuloa (1906-1991), čiju koreografiju i režiju potpisuje Edina Papo.
Učesnici su – Tamara Ljubičić, Nataša Gaponko, Ekaterina Vereščagina, Petar Đorčevski, Elio Arnoldo Villa Garcia, Evgeny Gaponko, Ivan Salonski, a kreativni autorski tim čine još – scenograf Josip Lovrenović, kostimograf Katarina Radošević Galić, dramaturg Asja Krsmanović i drugi.
Edina Papo je istakla da je dugo istraživala taj baletski komad, da je uživala u radu i da se zahvaljujuči muzici sjajnog kompozitora,, ponovo zaljubila u teatar.
„Balet je veoma kompleksna umetnost. Proces rada je bio dug na“ Žetvi“, probali smo po raznim sobama u doba korone. Ne možemo opet biti toliko zatvoreni u naše sredine, potrebno je da gostujemo, kao sada kod vas“, napomenula je koreografkinja Papo, inače i predsednica UO NP Sarajevo.
Boris Papandopulo je bio dirigent, kompozitor, pedagog, organizator, korepetitor, ostavio je blistave tragove u gradovima u kojima je živeo i radio – Zagrebu, Rijeci, Splitu i Sarajevu, čak i Kairu gde je bio angažovan kao stalni gost dirigent.
Balet “Žetva” imao je praizvedbu pre 71 godinu, a premijera nove verzije je izvedena pred novu godinu – 29. decembra 2021.
Muzika hrvatskog umetnika inspiriše da predstava ne bude klasična, i tako “Žetva” ima nečeg neobičnog, posebnog, mističnog, šokantnog i – revolucionarnog.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.