Odbor za standardizaciju srpskog jezika o nacrtu zakona

BEOGRAD – Odbor za standardizaciju srpskog jezika izražava zadovoljstvo i smatra „dobrom vešću“ izradu „Nacrta zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma“ u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.

Time se, kako se ocenjuje u saopštenju, prvi put u srpskom narodu zakonski reguliše i štiti srpski jezik i njegovo ćiriličko pismo.

Ovaj odbor je stručno telo koje su sve naučne i nastavno-naučne institucije u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori u čijem je delokrugu rada proučavanje srpskog jezika osnovale između ostalog i sa zadatkom da se brine o statusu srpskog jezika i pisma na srpskom jezičkom i nacionalnom prostoru i sa državnim organima osmišljava i sprovodi jezičku politiku.

Zakon o jeziku i pismu služi da ovu materiju pravno uredi, da pruži okvire za jezičko ponašanje državnih organa, svih institucija i građana, navedeno je u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Odbor smatra da je logično i vrlo značajno da se u Republici Srbiji i Republici Srpskoj donese jedinstven zakon o očuvanju i zaštiti srpskog jezika i ćirilice, budući da je u pitanju isti narod, sa istim jezikom i pismom kao osnovnim identitetskim obeležjima.

Ovim zakonom i Povelja o srpskom kulturnom prostoru, koju su potpisala resorna ministarstva u Sremskim Karlovcima marta 2019. godine, počinje da dobija svoj puni smisao, smatra Odbor.

Nepostojanje zakona o srpskom jeziku i ćirilici, posebno u novonastalim okolnostima, jedan je od osnovnih uzorka urušavanje njegovog statusa u svim sferama njihove upotrebe.

U Republici Srbiji posle više od 15 godina zakon o jeziku i pismu usaglašava se sa ustavnim jezičkim rešenjem, navedeno je u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Na potrebu donošenja ovakvog zakona, kojim se pravno reguliše srpska jezička situacija u obema republikama, odavno ukazuje Odbor za standardizaciju srpskog jezika, s čime je sve više saglasna i široka kulturna javnost.
Koliko i u Srbiji, toliko je važno usvajanje ovog zakona i u Republici Srpskoj.

Ovaj zakon odnosi se samo na srpski narod i na uputrebu jezika i pisma u srpskom narodu.

Njime se ni na koji način ne ugrožava status jezika i pisama druga dva konstitutivna naroda.

Ustav Republike Srpske pominje tri jezika i dva pisma, ali pisma ne vezuje ni za jedan jezik. Prirodno je da se zakonom reguliše i obezbeđiuje upotreba ćirilice, jer je ona ne samo tradicionalno srpsko pismo, nego i jedna od osnovnih srpskih identitetskih karakteristika.

Usvajanjem ovog zakona Srbi se ne odriču srpske baštine koja je stvarana na latiničkim pismima – ranije u stvaralaštvu pretežno Srba katolika, a u 20. veku i u stvaralaštvu na celokupnom srpskom jezičkom i nacionalnom prostoru.

Naprotiv, cilj mora biti da država i pozvane naučne i kulturne institucije trajno vode brigu i o tom, za Srbe značajnom, delu naše pisane baštine.

Iako se pisci ovog nacrta zakona nisu konsultovali sa Odborom, očigledno je da je njemu kao predložak poslužio „Predlog izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama“, koji je sačinjen u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije 2017. godine.

U njegovoj izradi aktivno su učestvovali predstavnici Odbora, s kojim je ovo ministarstvo potpisalo i „Protokol o saradnji“ 2018. godine.

Odbor je imao uvid u sadržaj nacrta zakona i konstatovao da je on kao nacrt dobar, da su mnoga rešenja identična ili vrlo slična onima iz predloga izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama urađenog 2017. i smatra da, uz izvesna poboljšanja, može biti ne samo prihvatljivo nego i „spasonosno“ rešenje za današnji težak položaj srpskog jezika i ćirilice.

Pošto je planirano da se zakon u skupštinama dveju republika usvoji 15. septembra, a smatrajući da su izvesna poboljšanja neophodna, Odbor je napravio predlog dopuna zakona, koji je poslao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, ministru za kulturu i informisanje Republike Srbije Maji Gojković, i ministru prosvete i kulture Republike Srpske Nataliji Trivić, s dobrom verom da će dopune doprineti da konačni tekst zakona bude što bolji i pravno utemeljeniji, na dobrobit celoga srpskog naroda.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je naveo da se više neće oglašavati i davati izjave novinarima do 15. septembra kako ni na koji način ne bi ometao državne organe da na najbolji način završe ovaj vrlo važan nacionalni posao.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.