Predstava iz Amsterdama premijerno izvedena na BFI
BEOGRAD – Holandska predstava “Bogohulna rapsodija” uspešnog tandema koreografa Emia Greka i Pitera S. Šoltena iz Amsterdama, sinoć je gostovala na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u okviru selekcije 19. izdanja Beogradskog festivala igre (BFI).
Neobičan spektakl predstavlja spoj savremene igre i dinamične muzike kao sudar sličnih i različitih svetova umetnosti kroz 70 minuta efektnog programa.
Dvojica koreografa stvaraju svoje projekte u okviru “ICK Dans Amsterdam” – međunarodne platforme za savremenu igru, sa sedištem u Amsterdamu i zajedno su u kreativnim produkcijama više od 25 godina. U stalnoj potrazi za originalnostima, na svoj jedinstven način, oni neprekidno pomeraju granice igre što su dokazali i sinoć.
Na BFI već je gostovala ova kompanija iz Holandije, takođe u JDP-u sa predstavom “Pakao”.
Igrački komad počinje sa skupinom izvođača, bezimenih individua koji u nekom nedefinisanom prostoru, potpuno odvojeni jedni od drugih, kreću u svoj poseban trans i solo tačku.
Oni razvijaju u početku ples kao da su u dioskoteci, da bi onda standardni ples prerastao u umetničku solo igru, svako za sebe, a ne i jedni sa drugima, u posebnim dimenzijama.
Kako su autori objasnili na susretu sa medijima, simbolično učitavanje podteksta predstave odnosi se na južnoitalijansku divlju igru koja je služila za izbacivanje smrtonosnog paukovog otrova iz tela, i postala je lek protiv depresije u vreme siromaštva.
Tako se i ovde delimično koristi ta igra veoma veštih scenskih umetnika – Beatis Kardone, Denis Bruno, Edvard Lojd, Hiroki Nunogaki, Isaja Villson, Maria Ribas i Viktor Kalens.
Njih sedmoro i čine celu trupu iz Amsterdama, a kompanija ima i posebnu grupu mladih, tek stasalih izvođača koji se uključuju po potrebi u projekte.
Popularna pesma “Around the World” (Oko sveta) elektro tehno grupe “Daftpunk” prva je od numera koja se razliva u predstavi kada svi sami za sebe igraju do besvesti, i sve je ličilo na neki koncert upravo tog benda, koji se nedavno raspao.
Komad je pripreman u više etapa tokom pandemije, i autori – koreografi sa igračima su želeli da prikažu tu izolovanost, lokdaun, usamljenost, neizvesnost, na neki način i – beznadežnost.
Muzika veoma dominira komadom, veoma je glasna i strastvena uz njihovu igru, a onda se svaka od numera ođednom prekine da bi oni u tišini nastavili dalje i pripremali se za nove kompozicije.
I tako idu ukrug, kao i sam život, koji se samo vrti, često su svima dani isti, posebno u karantinu, tokom prvog naleta – udara pandemije.
Ekipu predstave je inspirisao i čarlston kao atraktivan ples, koji je nastao posle Prvog svetskog rata kao čin velike slobode, što je ovde iskazano putem snažnog oslobađanja tela čije granice izdržljivosti i umeća ne postoje. Rapsodija na pozornici je istaknuta u muzici i pokretu, kao veoma poetično pretapanje, i tako je moglo trajati unedogled,
Na samom kraju komada je na velikom video bimu prikazan dokumentarni snimak svih igrača u jednom ogromnom podeljenom ekranu (split screen) u kome svi pojedinačno u svojim domovima vežbaju i komuniciraju putem zoom aplikacije.
Svako od njih je tokom virusa Kovid 19 morao da se snalazi u ličnim stanovima, dok nisu kasnije prešli u umetnički studio, i to su na kraju utisnuli i u samu predstavu tako kontraverznog naziva “Bogohulna rapsodija”, kao odgovor na težinu pandemije.
Kako su opisali autori, u kontaktu sa koreografima putem video linka, igrači su se snalazili i mučili u tesnim sobama, između komada nameštaja, koristeći snagu igre da pomere zidove i sruše sopstvene granice. Svetska premijera ove predstave je odlagana tri puta i konačno održana u Internacionalnom teatru u Amsterdamu tokom 2021. godine.
Emio Greko i Piter Šolten su kreirali svoj prvi zajednički solo rad “Belo” 1995. godine kao prvi deo trilogije “Između uma i pokreta” i od tada su nezaustravljivi na svom kreativnom putu.
Svetski magazini su pozitivno ocenili predstavu ovim rečima: “Bogohulna rapsodija” odiše istovremeno energičnim olakšanjem i uznemirenom nervozom, sa meditativnim trenucima u kojima neko sasvim mirno stoji na glavi ili pevuši tananim glasom”, kao i – “Promena i nesigurnost su centralne teme “Bogohulne rapsodije”. To je predstava koja se vezuje za trenutne događaje i preispituje bliskost. U svakom slučaju, premijera je zavredela bučan aplauz i stajaće ovacije publike”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.