Predstavljena knjiga o ženama akademicima u SANU
BEOGRAD – Prvi tom knjige „Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti“ predstavljen je danas u Svečanoj sali SANU.
Ovo štivo poslednji je projekat nedavno preminule članice SANU, akademika Nade Milošević-Đorđević, koji je ona, po rečima akademika Mira Vuksanovića, radila „pažljivo i otmeno, sa ljudskom i naučnom merom, po merilima koje se uzimaju za primer“.
„Ova po mom mišljenju neophodna knjiga je neočekivano dobro… Dočekana je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa strepnjom da je njena suština proistekla iz političke korektnosti banalizovane feminizmom… Ali, ideja Nade Milošević-Đorđević bila je apoteoza stvaralaštva onih naših članica koje se odigravalo uporedo sa naporima oslobađanja od predrasuda u ne uvek naklonjenoj sredini… Ništa više od toga“, naveo je predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić.
„U biografije žena članova uveli smo neku vrstu memoarskog pristupa tekstu, u kojem bi ličnost o kojoj je reč mogla da se priseti sopstvenog života, kao i doživljaja i prelomnih trenutaka u društvenim i istorijskim okolnostima u kojima se našla, poput emigriranja u Srbiju za vreme poslednjeg rata ili odlaska u inostranstvo zbog boljih uslova za naučni rad“, navodi se u predgovoru knjige koji je napisala Milošević-Đorđević, a koji je ovom prilikom pročitala Andrea Obradović.
„Knjiga pred nema velelepni je spomenik ženama srpskim akademicima rođenim u 19. ili ranom 20. veku, u doba kada žene nisu imale ni pravo glasa. No moćni glas njihovih postignuća uspeo je da zaseni predrasude epohe u kojoj su stvarale… Sigurno je da danas predstavljene žene akademici nisu bile po svojim sposobnostima, pameti, kreativnosti, vrednoći, te dometima svoga stvaralaštva izuzetak u vremenu u kojem su živele, ali uvreženi društveni obrasci gradili su predrasude“, istakla je akademik Jasmina Grković-Mejdžor.
Grković-Mejdžor je dodala da, ako je jedan od temelja našeg kulturnog sazrevanja samosagledavanje, postavljeno pitanje o potrebi edicije o ženama srpskim akademicima sasvim je izlišno.
Među 47 žena predstavljenih u ovoj knjizi nalaze se Katarina Ivanović, Isidora Sekulić, Ljubica Cuca Sokić, Desanka Maksimović, Ljubica Marić, Olga Jevrić i Zora Petrović, kojoj je akademik Milica Stevanović ovom prilikom posvetila posebnu pažnju.
„Usuđujem se da kažem da mi slikarstvo Zore Petrović otkriva neki vremeplovski pogled u razne mogućnosti za dešavanja u vizantijskom slikarstvu do kojih je moglo dolaziti u kasnijim vekovima da nije bilo potmulog stranog idejnog udara i sapinjanja umetnosti u suženi prostor kretanja pod turskom okupacijom“, navela je Stevanović.
Po njenim rečima, veza između slikarstva Zore Petrović i srpske srednjevekovne umetnosti, iako diskutabilna i jedva vidljiva, „jaka je i zdrava konstruktivna moguća veza između tradicije i sadašnje umetnosti“.
Ova tribina predstavlja prvi dan sećanja na Nadu Milošević-Đorđević, a kako je najavljeno, sutra će biti upriličen komemorativni skup posvećen njoj, a koji organizuje Odeljenje jezika i književnosti SANU.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.