U trendu

Projekat rekonstrukcije lokaliteta Belo brdo Vinča

BEOGRAD – Projekat revitalizacije i rekonstrukcije Arheološkog lokaliteta Belo brdo Vinča, koji realizuje Vlada Srbije pod pokroviteljstvom Vlade SAD-kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine, predstavljen je danas medijima na toj lokaciji.

Izvršni menadžer kapitalnog projekta Miroslav Kočić kaže za Tanjug da je najvažniji zadatak da se reši klizište na ovom prostoru, što će onda otvoriti širom vrata za dalje buduće projekte, izazove, planove, razvijanje lokaliteta.

„Okrugli sto koji smo danas napravili u vezi projekta Vlade Srbije i donacije od Američke ambasade, jeste zapravo rešenje saniranja aktuelnog klizišta na lokalitetu Belo brdo, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Ovde smo želeli da okupimo predstavnike lokalne zajednice da bismo napravili taj iskorak. Jedna od važnih stvari u arheologiji u svakom pogledu jeste uključivanje lokalne zajednice i približavanje značaja samih arheoloških nalazišta“ objasnio je Kocić za Tanjug.
On napominje da je od izrazite važnosti da se napravi ta umreženost zajednica – arheologije, turizma, nauke.

„Takav pristup je zapravo ono što omogućava prosperitet svima. Kada vide pripadnici lokalnih zajednica da ovo kod nas nije samo neki teg koji je u njihovoj blizini, već zaista ogroman potencijal, koji lokalitet Vinča Belo brdo svakako ima, biće sve drugačije. Mi se trenutno nalazimo na jednom o najznačajnijih arheloških nalazišta u Srbiji“, smatra Kočić.

Kako kaže na Belom brdu neće biti samo sagrađen prostor za posetioce, već i jedan od najsavremenijih istraživačkih centara za proučavanje neolita u Srbiji, što će omogućiti i doprineti daljem razvijanju nauke.

„Vinča Belo brdo je jedan od 600 poznatih vinčanskih lokaliteta naše zemlje, i što više učimo o Vinči, zapravo shvatamo koliko je neverovatna ta civilizacija. Imamo „brodo-gradove“, sa više stotina kuća, više hiljada ljudi koji su bili ovde pre 8000 godina. Takođe u Vinči imamo najraniju metalurgiju na svetu. Belo brdo predstavlja pravi dragulj i krunu koji ćemo moći da razvijamo“, naglasio je Kočić.
Na lokalitetu je smešten mali muzej za posetioce, i postoji potencijal da se širi na dalju izgradnju kulturnih centara i većih muzeja.
„Centar za posetioce će se razvijati nezavisno od ovog projekta. Mali muzej koji imamo na lokalitetu je zapravo privremena konstrukcija još iz 80-ih godina prošlog veka, napravljena za potrebe prezentacije novog lokaliteta. Američka donacija je izvanredna i omogućila nam je ulazak u ovu priču, ali se mora uvek naglasiti da je i Republika Srbija uložila veoma velika sredstva u ovaj projekat“ kaže Kocić za Tanjug.
Na sastanku sa predstavnicima lokalne zajednice učestvovali su – Fil Bekman, savetnik za odnose sa javnošću Ambasade SAD, Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i nauku, kao i Iskra Maksimović, direktorka Golubačke tvrđave.

„Ovo je veoma specijalan program koji nije usmeren ka politici, ekonomiji, ili bezbednosti, već je naš način da pokažemo interesovanje za kulturnu baštinu drugih zemalja. U poslednjih 20 godina realizovali smo 12 velikih projekata u Srbiji, ali nam je Vinča posebno važna kao kompleksan i skup poduhvat“, istakao je Fil Bekman. Savetnik za odnose sa javnošću Ambasade SAD, je naglasio da ima i drugih projekata za podršku i istraživanje, ali da im je „Vinča najvažnija i da zaslužuje veliku pomoć u cilju da očuvaju tako značajno arheološko nalazište“.

Trogodišnji kapitalni projekat „Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči“ otpočeo je sa implementacijom januara 2021. godine i podrazumeva investiciju od 364.400.000 dinara, odnosno oko 3 miliona evra.

Pored kapitalnog projekta, uređenje arheološkog nalazišta podržala je i Vlada Sjedinjenih američkih država kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine u iznosu od 475.000 dolara.

Projekat i grant implementira Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u koordinaciji sa Kabinetom predsednice Vlade RS i nadležnim ministarstvom.

Na Arheološkom nalazištu Belo brdo – Vinča, danas je posebna pažnja posvećena značaju razvoja lokaliteta kao kulturno-naučno-turističke destinacije za lokalno stanovništvo i prilike koje takvo sistemsko ulaganje donosi.

Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i nauku, navela je da je danas tek prvi panel, razgovor na temu gde se mogu uočiti i iskristalisati postojeći problemi na ovom lokalitetu, pre svega oko sanacije klizišta, za koje smatra da postoje razlozi zašto se ono stvara.

„Svakako da ovaj problem mora da se reši što pre, jer je važno da se zaštiti i unapredi blago koje ovde imamo, da se razvija turizam i lokalna ekonomija, pre svega na teritoriji Beograda. Sada smo u fazi proglašenja turističkog prostora, što je veoma važno kao pojam, i pokušali smo da odgonetnemo zašto se ovo nalazište ne razvija već dosta dugo”, primetila je Višekruna i napomenula da u zakonu o turizmu postoji upravo taj „turistički prostor“.

„Donekle je problem što su to sve podeljene nadležnosti na nalazištima, gde se arheolozi, muzeji ili opštine svi bave zasebno svojim oblastima, nisu u tome zajedno“, analizirala je savetnica predsednice Vlade Srbije.

Višekruna je podsetila na raspisivanje Arhitektonskog urbanističkog konkursa koji traje od marta, a u septembru će se znati pobednik.

Prema njenim rečima, ambiciozan plan podrazumeva stvaranje Botaničke bašte, Arheološkog parka, kao i Arheo-safarija kao dodatni sadržaj da turisti ostanu na tom mestu barem pola dana.

Takođe, osim svega navedenog, na lokalitetu Vinča Belo brdo biće izgrađen i Naučno istraživački centar na mestu sadašnje pošte i stare škole, a atraktivna turistička destinacija može postati prostor sadašnje deponije.
„Država Srbija će investirati osnovna sredstva za infrastrukturu da bi ovaj lokalitet na Belom brdu mogao da proradi“, objasnila je Višekruna.
Arheološko nalazište Belo brdo u Vinči jedno je od najznačajnijih lokaliteta neolitske kulture prepoznate po počecima urbanog načina življenja u zajednicama, razvoju kreativnosti i vrhunskog umetničkog zanatstva, kao i tehnološkoj revoluciji u vidu prvog topljenja metala.

Vlada Srbije, prepoznajući lokalitet kao deo ne samo evropske već i svetske kulturne baštine, donela je odluku da sistemski pristupi rešavanju tekućih problema na nalazištu i uređenju čitavog prostora kako bi ono postalo nezaobilazna kulturna, turistička destinacija, kao i centar izvrsnosti za proučavanje neolitske kulture u Evropi.

Direktorka Golubačke tvrđave Iskra Maksimović govorila je upravo o ovim temama na primeru Golupca koji je danas izuzetno razvijena turistička destinacija.

U obimnoj prezentaciji u detalje je predstavila razvojni put projekta „Revitalizacija Golubačke tvrđave“ od 2014. do 2022. godine, gde je odmah naglasila da su oni bili turistički prostor i imali su upravljača, a tu poziciju ima u celoj Srbiji još samo Beogradska tvrđava na Kalemegdanu
„Strpljenje, napor i upornost je bilo potrebno da bi se sve rekontruisalo u ovih osam godina. Bio je to težak i naporan put, i naš kompleks od 2019. radi kao spomenik kulture od izuzetnog značaja“, objasnila je Maksimović.

Ulaganja su bila ogromna u Golubačku tvrđavu, i direktorka je navela cifre – osam miliona evra inostranih fondova, 800 hiljada evra od Austrije, dok je država učestvovala sa sumom od čak pola miliona evra.

Ona je naglasila da je krenula navala turista tokom perioda korone, i da je pandemija na neki način pomogla razvoju Golubačke tvrđave, a kulturne aktivnosti su postale veoma intenzivne u vidu koncerata (Braća Teofilovići su imali veliki uspeh), pesničkih večeri (Matija Bećković im je redovan gost od 2017), mnogih izložbi i drugih umetničkih sadržaja.

Razvili su svoje festivale kao što je manifestacija “Dani vina” ili “Viteško selo 2021” – projekat kao prava turistička atrakcija – čuveni kostimograf Boris Čakširan je stvorio odeću za vitezove, a tu su prisutni i sokolari, razvija se streličarstvo, publike ima sve vise.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar