Roman o istoriji umetnosti

Alegorijska književna ispovest Aleksandra Gatalice pod jednostavnim nazivom "Nevidljivi", predstavlja roman o istoriji moderne umetnosti zasnovan koliko na autentičnim dokumentima i faktografiji iz istorije umetnosti, toliko i na piščevoj jedinstvenoj i autentičnoj imaginaciji. Čitaocima se nudi neka drugačija vrsta stvarnosti, ne samo ona u kojoj se nalazimo i o kojoj toliko toga već znamo. Gatalica u svom romanu postavlja pitanja poput "kuda vodi umetnost" kao i "da li se neke pojave u savremenom svetu mogu smatrati umetnošću", a jedno od ključnih pitanja koje njegov roman postavlja jeste: "Kada je umetnost zapravo postela priča o uspehu?" Možda je oduvek i bilo tako…
Pariz, na početku 20. veka, otvaranje "Jesenjeg salona", slikar Alber Marke uzvikuje: "Kraj osveštalom slikarstvu!" I tu dolazi do jedinstvene i tako važne tačke dodira između čuvenih slikara Matisa, Andrea Derena i Marka Šagala, Pabla Pikasa i Salvadora Dalija. To je možda najbolji opis Gataličinog romana, on je sazdan od uzbudljivih susretanja i oblikovanih umetničkih sudbina. Za pisca su situacije u kojima je poznavanje spoljašnjeg društveno-političkog konteksta temeljno značajne, on ne istrčava pred istoriju, pre bi se reklo da njegovo delo postaje njen organski deo.
Čitaoci će moći opsesivno da tragaju po pričama u odnosima moći, sumnjama, zaverama i zakulisnim radnjama. Prepliću se vešto istorija, događanja, umetnost i književnost, kao da je roman "Nevidljivi" neka vrsta metaforičnog bekstva iz stvarnosti od odgovornosti prema društvu, od umetnosti i umetnika, u ime nekih viših interesa. Delom putem zagonetke, pisac nam nudi razumevanje umetnosti u kontekstu književnosti, bez sopstvenog polaganja prava na "objektivnost".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.