Sećanja na jedan Beograd

Beograd je početkom osamdesetih godina prošlog veka bio veoma interesantan, neki se tog vremena i danas sa nostalgijom sećaju. O tom Beogradu i ljudima koji su ga učinili toliko neobičnim piše Isidora Bjelica u knjizi "Apostoli urbanog Beograda".
Ova knjiga je prvi put izašla 2001. a novo, dopunjeno izdanje doživela je 2007. U njoj su izložene biografije umetnika različitih profila (muzičari, pisci, slikari, filmadžije, različiti "otkačeni" likovi) koji su tada stupili na scenu ili su uticali na njeno formiranje i razvoj, a kroz te biografije se, poput mozaika, sklapa i slika o Beogradu početkom osamdesetih – i ne samo o Beogradu već i o tom vremenu na prostoru nekadašnje Jugoslavije, jer su ti umetnici bili značajni i van prestonice, nekada su čak, u nekim drugim delovima zemlje, ili u inostranstvu, bili znatno uticajniji i bolje prihvaćeni.
Kroz biografije Olivera Mandića, Koje ("Disciplina kičme"), Gileta ("Električni orgazam"), Srđana Šapera, Srđana Petrovića, Nebojše Rakočevića, Mome Rajina, Ljube Šimunca, Koste Bunuševca, Vlade Jovanovića, Marine Abramović, Srbe Travanova, Nebojše Pajkića, Branka Vukojevića, Malkolma Muharema, Joce Jovanovića, Pola Morisija i Slobe Konjovića – i sama autorka se priseća šta je ko od njih za nju značio, čime je bila fascinirana, kakav je to svet bio. Šta se radilo, šta se pokušavalo, čemu se težilo, o čemu se sanjalo…
Biografije ovih ličnosti nisu napisane hladno ni suvoparno, a nisu ni klasične biografije sa svim enciklopedijskim podacima. Ima tu i osnovnih podataka, ali i emotivno obojenih detalja, i autorkine fascinacije svakom od navedenih ličnosti. Ne pokušava se sa nekim "objektivnim prikazom", već je sve na nivou ličnog, mada i dalje daje i više nego dovoljno konkretnih podataka da bi čitalac sam mogao da stekne sopstvenu sliku, i to sliku koja bi mogla i drastično da se razlikuje od autorkine. Isidora objašnjava šta je njoj u nečemu fascinantno, ali čitaocu ostavlja punu slobodu da to ne samo da ne smatra facninatnim, nego da ne smatra ni umetnošću, kao što ni umetnika o kome pojedino poglavlje govori nije obavezan da smatra umetnikom – može ga smatrati i ekscentrikom, ludakom, perverznjakom (uglavnom se radi o ekscentričnim ličnostima ne baš uobičajenog senzibiliteta). Čitaočevo eventualno neslaganje sa percepcijom autorke pri tom gotovo nigde nije dočekano vređanjem; tamo gde uvreda ima (jedno ili dva mesta u knjizi) radi se samo o prenošenju atmosfere, "mi smo slušali to-i-to, a oni primitivci su slušali to-i-to", ne o pokušaju da se bilo koji čitalac zaista uvredi ili njegovo/njeno mišljenje omalovaži.
"Apostoli urbanog Beograda" mogla bi da bude interesantna knjiga kako onima koji osećaju nostalgiju za početkom osamdesetih prošlog veka, tako i onima koje zanima da saznaju kakvo je to vreme bilo (ne samo u Beogradu već i u celoj tadašnjoj Jugoslaviji) i osete delić njegove atmosfere. Onima kojima je ekscentričnost bilo koje vrste krajnje odbojna, ova knjiga se ne bi nimalo dopala.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.