Sto dela srpske umetnosti

Odabrati sto najznačajnijih dela srpske umetnosti od srednjeg veka do naših dana jeste vrlo klizav teren, ali se profesor Miodrag Jovanović, autor nedavno promovisane knjige „Sto dela srpske umetnosti“, sjajno snašao praveći svoj odabir. Ideju o stvaranju dela koje je realna slika razvoja sveobuhvatne umetnosti kod Srba podržale su državne institucije Srbije i Crne Gore. Delo je pisano smireno, odmerenim tonom, bez „uzvišenih osećanja“, te predstavlja lektiru za najširi krug čitalaca.

Reč je o svojevrsnoj antologiji u kojoj je materija obrađena na enciklopedijski način. Miodrag Jovanović se upustio u pionirski zadatak mada su takve knjige u evropskim zemljama napisane još u 18. i 19. veku. Pisac je uspešno savladao sva ograničenja, od kojih je svakako najteže bilo dužina teksta. Naime, svaka „jedinica“ morala je imati određeni, isti broj redova – jedan stubac, bez obzira na značaj spomenika, slike, skulpture. Ipak, uspešno je stvorena realna slika razvoja sveukupne umetnosti kod Srba. Stvoreno je jedno stručno i naučno, a ipak popularno napisano štivo.

Ovo delo moglo bi da bude okarakterisano i kao crkveno-umetnička povesnica srpskog naroda pošto se bavi i našom verskom baštinom i posebno ističe lepotu jezika i preciznost kazivanja. Knjiga počinje inicijalom iz Miroslavljevog jevanđelja i završava se Hramom svetog Save (na Vračaru), mestom gde se ta jevanđeljska reč i propoveda. Između ta dva dela nalazi se srpska srednjovekovna umetnost, pa umetnost 18. i 19. veka, moderna… Uključena je i arhitektura 20. veka. Naravno, poštovan je princip po kom u knjigu nisu uvrštena dela živih autora. Stručno i popularno skupljeno je sve što vredi u srpskoj kulturi i pretvoreno u jednu lepu literarnu tvorevinu koja beleži najbitnija događanja u umetničkim tokovima, kojima je naša zemlja obilovala.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.