U trendu

„Sto godina samoće“ na Marsu

Mešanje donekle srodnih žanrova može da pruži veoma zanimljive rezultate. Jedan takav primer je naučnofantastični roman "Bespuće", nominovan 1988. godine za nagradu "Artur Klark", višestruko nagrađivanog irskog pisca Ijana Mekdonalda.
Roman "Bespuće" spada u "tvrdu" naučnu fantastiku (hard SF), što znači da obiluje naučnim detaljima i da je u tom smislu zahtevan za čitaoca – oni koji inače vole fantastiku mogli bi zbog naučnog dela, naročito kvantne fizike, malo teže da prate "Bespuće". Sa druge strane, ovaj roman nije ispripovedan kao što nemali broj knjiga "tvrde" naučne fantastike jeste, suvim stilom, već stilom magijskog realizma, tako da je ukupan utisak kao da čitate nešto nalik na Markesov roman "Sto godina samoće" koji se odvija na Marsu.
Genijalni doktor Alimantijado kroz pustinju Marsa prati zelenokožog humanoida; humanoid ga vodi ka njegovoj sudbini. Nezgodom, doktor Alimantijado ostaje bez prevoznog sredstva, što bi značilo smrt u marsovskoj bestragiji da nije u oazi naišao na orfa, moćnu mašinu čiji sistemi otkazuju. Uz delove orfa, Alimantijado zasniva gradić koji je nameravao da nazove Odredište, ali ga u tenutku pijanstva naziva Bespuće. Roman "Bespuće" je hronika tog skoro potpuno izolovanog gradića u pustinji Marsa, gradića za koji je Alimantijado uspostavio dva pravila: jedno je da može da dođe i ostane ko god hoće i drugo je da je u vreme sijeste zabranjeno bilo koga uznemiravati.
Tokom trideset godina postojanja Bespuća, u njemu će živeti svakakvi ljudi, skitnica sa maltene magijskim sposobnostima vezanim za mašine, tri brata blizanca koji se zaljubljuju u istu ženu, baka koja želi da u tegli odgaji ćerku, majstor drevnih veština koji beži od onih koji bi da ga ubiju, prisilno prizemljena žena-pilot, rađaće se posebna deca koja nasleđuju kako prokletstva, tako i blagoslove svojih predaka. Kroz Bespuće će svakakvi i prolaziti, uključujući zarobljenog anđela kao atrakcije, Neverovatnog Letećeg Cirkusa Dronjak, advokata koji kao naplatu za svoje usluge siromašnim roditeljima uzimaju dete, biće tu i sukoba, pa i pravih ratova… Stanovnike Bespuća, poput dobrog duha, čuva doktor Alimantijado, i time stvara paradoks; naime, kako bi zelenokoži humanoid koji ga je vodio uopšte postojao, grada Bespuća nije ni trebalo da bude, pa se doktor Alimantijado upušta u rizično putovanje kroz vreme, kako bi očuvao i Bespuće i neobičnu zelenu vrstu.
"Bespuće" je veoma zanimljiv roman, spoj "tvrde" naučne fantastike i magijskog realizma, nauka ide toliko daleko da može delovati poput magijskog i mističnog, a opet, u središtu svega su ljudi, ljudi koji se trude da opstanu na ne sasvim teraformiranoj planeti, da ostvare svoje snove, prežive, nađu ljubav, izbegnu da poginu u ratu ili da ih progutaju korporacije, postanu najbolji u nečemu, ispričaju sopstvenu priču, koja će biti utkana u tapiseriju koju pravi Eva Mandela, jedna od prvih koji su dospeli u Bespuće, da u njemu rodi decu i sa njime se, kroz tapiseriju koju tka, stopi.
Ukoliko volite naučnu fantastiku, magijski realizam, ili jednostavno zanimljivu knjigu, "Bespuće" bi moglo da bude dobar izbor za vas.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.