U SANU predstavljene dve knjige iz oblasti književnosti
BEOGRAD – Knjige „Sto godina Priloga za književnost, jezik, istoriju i folklor“ i „Razvoj poetike srpske književnosti; Teorija književnosti kod Srba“ predstavljene su danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Urednik tribine SANU, akademik Miro Vuksanović, rekao je da je današnja tribina posvećena uredničkim poslovima akademika Zlate Bojović, sekretara Odeljenja jezika i književnosti, kao i da se istovremeno obeležava 100 godina časopisa čiji je osnivač i višegodišnji urednik bio ugledni član Srpske kraljevske akademije Pavle Popović.
Prema njegovim rečima, „ako hoćete da čitate najnoviji broj tog časopisa, trebalo bi da imate nož za papir, jer su tabaci sačuvani kao neobrezani dvolisti, i sve kao nekad, kao znak poštovanja tradicije.“
„Među bogatim rubrikama naći ćete i portret Jovana Dučića, rad Slobodana Jovanovića, štampan uz pisma gde čitamo i ove njegove rečenice: „Ovde ništa novo. Svi smo kakvi smo i bili, samo svaki na svoj specijalni način, svakim danom sve luđi“. Tako je bilo u Srbiji 1910. godine, daleko od nas, kao što se čuje“, navodi Vuksanović.
„Cilj ovog časopisa, po uvodnoj reči Pavla Popovića iz prvog izdanja iz 1921. godine, prost je i jasan: kao svi naučni časopisi, on će u svojoj oblasti negovati nauku i činiti specijalna naučna istraživanja. Njegov je cilj da radi na što boljem organizovanju naučnog rada i što jačem produženju naučnih snaga. Njegovo će biti da budi što širi interes za pitanja naših studija“, istakla je urednica obe knjige, akademik Zlata Bojović, u osvrtanju na čitav vek postojanja ove publikacije.
Potrebu za pokretanjem naučnog časopisa u oblasti nauke, po njenim rečima, Popović je objašnjavao okolnošću da kod nas nije ni bilo naučnog organa kakav već postoji u granicama prirodnih ili društvenih nauka.
Za 100 godina postojanja (1921-2021), časopis „Prilog za književnost, jezik, istoriju i folklor“ imao je samo četiri urednika – Pavla Popovića, Dragoljuba Pavlovića, Miroslava Pantića i Zlatu Bojović kao urednika 86. broja.
Prof. dr Gorana Raičević istakla je da je u zborniku „Razvoj poetike srpske književnosti; Teorija književnosti kod Srba“ 17 stručnjaka dalo značajan doprinos razmatranju problema poetike srpske književnosti sa različitih, heterogenih polažišta.
„Pred nama je jedna vredna knjiga koja pokreće mnoga pitanja i nedvosmisleno, ne samo pitanjima, već i ponuđenim rešenjima, postojeći sistem srpske književnosti sagledava sa sasvim novih stanovišta i u novoj perspektivi“, navela je Raičević.
Prema njenim rečima, ono što ovaj zbornik nama govori jeste i to da na negovanju teorijskog mišljenja pri proučavanju srpske književnosti treba insistirati mnogo više nego što se to činilo do sada.
„Osim toga, ako prihvatimo tezu da je istorija mišljenja uvek svodljiva na neizmeničnom smenjivanju suprotnih tendencija, onda sa priličnom sigurnošću možemo reći da nas, posle intenzivnog i plodnog pominjanja istorije kulture i književnosti, u budućnosti očekuje doba teorije. Ne treba da ga dočekamo nespremni“, zaključuje Raičević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.