Ugriz strasti
„Ugriz strasti“ je zbirka priča erotske fantastike, priča koje potpisuju mnogobrojni domaći autori (njih 16), neki stariji, neki mlađi, neki poznatiji, neki manje poznati… Ova zbirka predstavlja vrlo dobar presek domaće erotske fantastike – drugim rečima, za svakog čitaoca kog interesuju fantastika, erotika, ili oboje, naći će se po nešto.
Knjiga počinje prilično veselim uvodom urednika (Pavle Zelić) preko koga čitalac brzo i efikasno biva informisan o tome šta sve može da očekuje da će naći u knjizi, kakve autore i kakve priče. Nakon uvoda slede same priče, svaka uz barem jednu ilustraciju (ilustracije su radili domaći umetnici, specijalno za te priče), a nakon priča ide vrlo informativan (ne predugačak niti dosadan!) pogovor Miće Milovanovića, pisan za radoznale čitaoce koje interesuje kako je u svetu izgledala kombinacija fantastike i erotskog i kako se slična kombinacija razvijala na domaćoj fantastičkoj sceni. Na kraju je beleška o autorima, u kojoj su navedene kratke biografije autora, kao i šta ih je navelo da napišu baš tu priču koja je uvrštena u ovu zbirku.
Prva priča u zbirci je „Menage a trois“ Gorana Skrobonje. Ta priča je horor-fantastična obrada motiva žene-predatora, vrlo eksplicitna, pomalo razvodnjena flešbekom na početku. Motivom žene-predatora bavi se i priča „Big beng“ Aleksandra Markovića, opet horor-fantastika kombinacija, samo u žešćoj, kraćoj i direktnijoj varijanti nego Skrobonjina (otprilike, razlika između pijuckanja razblaženog viskija i toga da u sebe „sručite“ čist viski). I „Hekata“ Vladimira Lazovića obrađuje sličan motiv, ovog puta uz uvođenje elemenata mitskog, uz manje horora i više fantazije.
„Na našem se to zove drugačije“ Petra Petrovića je nepretenciozna naučnofantastična pričica o seksu između dva robota; blaga doza humora primetna u zadržavanju muško-ženskih stereotipa čak i među robotima mogla bi vam izmamiti osmeh. Nakon nje sledi „Bočica vilinskog praha“ Ivana Zorića o vili koja je zbog seksa sa smrtnikom kažnjena gubitkom vilinskog statusa i krila, pa radi kao striptizeta – opis priče je znatno zanimljiviji od priče same, koja deluje jednolično i beskrvno. „Poslednji let cara sokolova“ Dragana R. Filipovića je interesantna, mada pomalo zamorna priča (ako niste raspoloženi za nju) koja kombinuje apokalipsu, erotiku i specifičan univerzum ovog autora, i bilo bi je jako teško opisati onima kojima nisu od ranije poznata Filipovićeva dela (a onima kojima jesu opis ne bi ni bio potreban).
„Nema molitve za umiruće“ Darka Tuševljakovića bavi se mogućim reakcijama ljudi kojima preti kraj sveta (pretnja su vanzemaljci koji kradu vazduh), pomalo predugačka i prilično predvidljiva. „Opscena“ Ota Oltvanjija ispituje reakcije ni po čemu posebnog čoveka kojeg odjednom počnu da „spopadaju“ žene koje zahtevaju seks sa njim, i tako gde god da krene, bez mogućnosti za predah i mir. „Čekajući taksi koji niko nije pozvao“ Milorada Pavića je pavićevska priča sa bizarnim obrtom i pomalo neukusnim mešanjem čitanja „Harija Potera“ i erotskog, dok su „Uhvaćeni delići snova J.M.“ Jasmine Mihajlović više fragmenti – nekome možda interesantni, nekome ne – nego priča.
„Vrišti, mutavi, vrišti“ Ivana Nešića meša elemente mitskog, horora i motiv vampira sa erotikom, i deluje kao da se autoru ta priča baš i nije pisala. „Celo“ Ilije Bakića kombinuje elemente platonovske ideje o razdvojenim delovima iste duše koji se u idealnom spoju muškog i ženskog nalaze, sa biblijskom pričom o čovečici i rebru, na veoma topao i lep način. „Toplesi i tange“ Dejana Stojiljkovića je priča o demonima i ljudima u kojoj su vidljivi autorova ljubav prema andergraund književnosti i njeno dobro poznavanje, kao i veliko divljenje prema Tomu Vejtsu, ali deluje kao da je Stojiljković više čitao o stvarima i o njima ćaskao u kafani nego što ih je zaista proživeo (govorimo o iskustvu dostupnom ljudima, naravno, ne o iskustvu o tome kako je biti demon).
„Klub“ Lidije Beatović je prilično žestoka i beskompromisna priča koja na literarno kvalitetan i zahtevan način kombinuje erotsko i okultno i nije za one sa slabim stomakom ili živcima. „Postanje 38:9“ Ratka R. Radunovića smeštena je u zamišljeno društvo u kome bi se neki biblijski zakoni doslovno sprovodili (konkretno, onaj o zabrani „uzaludnog trošenja semena“), u izvesnoj meri je muškošovinistička i pokazuje autorovo nedovoljno poznavanje seksualno-fizioloških principa po kojima funkcioniše žensko telo. Poslednja priča u zbirci je „Osam slika visoke gustine (i jedna uspomena od nula bajtova)“ Zorana Stefanovića, po žanru naučna fantastika, smeštena u postojeću internet-igru „Second Life“, koja se (u priči) koristi za znatno zlokobnije svrhe od razbibrige i bekstva od zamorne svakodnevice.
Sve u svemu, kao što smo rekli, ovo je veoma šarolika zbirka – neki autori su iskusniji, neki manje iskusni (nema početnika), neke priče su bolje, neke slabije, ima tu i naučne fantastike, i fantazije, i mitskog, i biblijskog, i horora i, naravno, erotike, pa bi trebalo da svaki čitalac može da nađe nešto po svom ukusu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.