Unuka Smrti spasava Deda Mraza

Ako vam naslov ovog teksta deluje luckasto, u pravu ste – radi se o još jednom romanu o Disksvetu američkog autora Terija Pračeta. Naslov romana je "Deda Pras" (to je verzija Deda Mraza u Disksvetu), a radnja je podjednako šašava kao i u ostalim Pračetovim romanima.
U Disksvetu, vreme je Praščićne noći, kada se slavi i kada dobra deca dobijaju poklone od Deda Prasa. Međutim, ovog puta, nije Deda Pras taj koji se spušta kroz odžake, već Smrt, u svom uobičajenom kosturastom obliku, ali i u Deda Prasovom kostimu (isti kao i kostim našeg Deda Mraza), i sa jastukom ispod kostima kako bi izgledao kao debeljko. Za to saznaje i unuka Smrti Suzan i, uprkos dedinom upozorenju da se ne meša, vođena porodičnom tvrdoglavošću, kreće u potragu za odgovorima. I saznaje da je Deda Pras nestao, da je na njoj da ga pronađe i spase, i da ima vremena do zore, inače…
"Deda Pras" je luckasta knjiga kao i ostali Pračetovi romani. Likovi su neobični i zabavni, a ideje i radnja "otkačeni". Nažalost, Pračet se trudi da napiše što dužu knjigu, čak i ako nema dovoljno zabavnih ideja za nju; rezultat je taj da se, tokom čitanja, povremeno dobro ismejete, a u međuvremenu se dosađujete.
Kao što to često sa Pračetovim knjigama biva, ispod luckaste spoljašnjosti postoje i neke ozbiljnije ideje, u ovom slučaju ta da su snovi i fantazije neophodni ljudima, da je to, između ostalog, ono što ih čini ljudima, i da im maštarije iz detinjstva kasnije omogućavaju da shvate neke ozbiljnije apstraktne koncepte i postanu bolji ljudi, te da se stoga vredi boriti za opstanak tih maštarija, bez kojih bi svet možda bio uređeniji, ali i hladniji i nimalo gostoljubiv prema bilo čemu živom.
Lepa osnovna ideja i povremeni humor koji vas navede da zastanete dok se dobro ne ismejete čine ovu knjigu vrednom čitanja; nećemo baš da proporučimo da manje zabavne delove preskočite – ne nervirajte se oko njih, kad ih prođete ponovo postaje zabavno i dobro.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.