Vek srpske pesme nad pesmama (2)

Zašto je Laza Kostić pesmu "Santa Maria della Salute" naslovio baš po baroknom venecijanskom hramu – pokušavali su u minulom veku da odgonetnu mnogi savremenici i potonji poštovaoci njegove poezije. Postoji priča da je Kostić u Veneciji čuo za preranu smrt Lenke Dunđerski, žene koja ga je inspirisala i u koju je bio beznadežno zaljubljen. Stanislav Vinaver zapisao je da se oko tog raskošnog venecijanskog zdanja, sazidanog 1631. godine, splelo sve značajno u Kostićevom životu: kult prerano umrle majke koju nije upamtio, kult Lenke koja u pesmi poprima lepotu i uzvišenost Bogorodice i, najzad, kult samog srpstva, koje obožava lepotu do – tragedije.
Milan Kašanin zabeležio je da je malo verovatno da bi Dunđerski dali svoju kćer za Lazu. Ne samo stoga što je bio bez položaja i prihoda nego i zato što je bio trideset godina stariji od nje. A mimo toga svega, Laza je pisao Nikoli Tesli da je Lenka rođena baš za njega, i lepotom i bogatstvom. No, opčinjen naukom, Tesla nije imao vremena za drugačiju vrstu ljubavi. O pesmi "Santa Marija" Kostić je počeo da razmišlja, po svemu sudeći, 1900. godine. U jednom pismu Simi Matavulju tražio je da mu ovaj pošalje Petrarkine pesme i da mu ispiše "najlepšu stranicu Danteovu o Beatriče i najlepše prideve Petrarkine o Lauri". Kostićev prijatelj Milan Savić zabeležio je da je pesnik "polagano, prilikom svojih beskrajnih, usamljenih šetnji somborskim ulicama i fruškogorskim obroncima, stvarao strofu za strofom".
Pesma je završena leta 1909. godine. Iste godine je i prvi put odštampana. Bilo je to godinu dana nakon smrti Lazine supruge Julijane Palanački i isto toliko uoči smrti umornog i bolesnog Laze Kostića u Beču.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.