Vule Žurić: Sačuvajmo jezik od svakog pomora

BEOGRAD – Piscu Vuletu Žuriću danas je u restoranu „Tri šešira“ uručena nagrada „Zlatni sunkcokret“ fabrike „Vital“ iz Vrbasa za roman „Pomor i strah“, u izdanju „Lagune“.

Žiri u sastavu: Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Dragan Babić, u Žurićevom romanu je prepoznao „samosvesnu i smirenu pripovedačku kulturu, koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva“.

Roman „Pomor i strah“ pripoveda o godinama kuge u Sremu, krajem 18. veka, o epidemiji, koja je za manje od godinu prepolovila broj stanovnika tada velike i važne varoši Iriga, a glavni likovi su sveštenik Stevan Vezilić i lekar Andrija Budai, koji bi načelno trebalo da brinu o dušama i telima svojih sugrađana.

„Čitalac dok čita oseća miris sirćeta, u ono vreme glavnog sredstva za dezinfekciju, čuće zavijanje vukova sa Fruške gore, iako ih tamo odavno nema, dugo će osećati jezu i pamtiti klešta koja služe za vađenje leševa iz zemlje, kako bi se sprečila dalja zaraza“, stoji u obrazloženju žirija.

Danilov je istakao da se „Pomor i strah“ razlikuje od Žurićevih prethodnih knjiga, da je reč o istorijskom i antropološkom romanu sa elemtima trilera i horora, a autora uporedio sa arheologom koji je pronašao novčić čijim je čišćenjem otkrio likove svog romana.

„Pomor i strah“, prema rečima Danilova, jeste duboko lična vizija prošlosti.

„Žurić vaskrsava jedno vreme i ličnosti i faktima je udahnuo život“, rekao je Danilov, primetivši u nagrađenom romanu vrlo bogatu leksiku.

Babić je ocenio da je Žurić sa romanom „Pomor i strah“ „otišao dalje u prošlost, a zapravo bliže sadašnjosti“ nego u svim svojim prethodnim knjigama.

Žurić je u održao prigodnu besedu naslovljenu „Povest o jeziku“, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, u kojoj se prisetio svog odlaska u Hašane, rodno selo Branka Ćopića gde je „sve, uglavnom, bilo onako kao što danas i ovde kod nas najčešće jeste – tek započeto ili nikad dovršeno, ali opet od srca gostoprimljivo i zaljubljeno zagledano u daleki, veliki i dobri Biograd“.

Prisetio se Žurić i svoje posete Irigu u potrazi za kužnim jevanđeljima na kojima je otac Vezilić ostavio svoje kratke zapise o iriškoj kugi.

„Imao sam razumevanja za podozrivost tog čoveka iz Srpske čitaonice, ali ipak nisam mogao do kraja da dokučim sve razloge zbog kojih mi nije dozvolio da rođenim očima vidim i dodirnem kužna jevanđelja. Danas znam da je taj čuvar jevanđelja uradio baš onako kako je i trebalo“, rekao je Žurić.

On je istakao da „naša čovekoljubiva sustsina nije pohranjena u čvrstim građevinama ili opipljivim, vrednim predmetima, nego je i do danas sačuvana i živa samo zahvaljujući našem milom, prelepom jeziku“.

„Otuda je povest o zapisu na kužnom jevanđelju ispričana od nikada zapisanih, ali i od nikada do sada izgovorenih reči. A napisana je jezikom naših predaka, među kojima i ova Vezilića, Petra Runjanina, Dositeja Obradovića, Miloša Crnjanskog, da bi mogli da je čitaju i naši potomci. Jezik je, sva je prilika, jedino trajno dobro koje ćemo im ostaviti. Hajde da ga onda svi zajedno, bez straha, sačuvamo od svakog pomora“, poručio je Žurić.

Žurić je 22. dobitnik nagrade „Zlatni suncokret“, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.