Zabava i metafizika putovanja
Put oko sveta je nešto što bi mnogi želeli da iskuse u nekom trenutku. Isidori Bjelici to je i uspelo: u knjizi „Put oko sveta za 25 dana“ svoja iskustva deli sa čitaocima, i na zabavan i na informativan način.
Ako neko na pomen imena ove autorke pomisli na skandale, tračeve i slično i stvari te vrste očekuje u „Putu oko sveta za 25 dana“ – razočaraće se, jer toga nema. Ima informacija, odvojenih u poseban deo poglavlja u kojima se pojavljuju (taj deo poglavlja je nazvan „Wikipedia“ i rađen je po uzoru na odrednice iz ove velike internet-enciklopedije), pa ih oni koji žele samo konkretne podatke o nekoj zemlji lako mogu naći; ima i ličnih doživljaja i ličnog iskustva, ispričanih uz dosta humora.
Ovo putovanje oko sveta obuhvata aerodrom u Frankfurtu, Indiju, Singapur, Kinu, Japan, Havaje, Los Anđeles, Meksiko, Njujork, a završava se u Beogradu. Svakoj od destinacija posvećeno je jedno ili više poglavlja, u zavisnosti od toga šta autorka ima da ispriča i šta su sve ona i njen suprug, koji putuje zajedno s njom, doživeli, a da bi moglo da bude interesantno još nekom osim njima. Ovo putovanje se ostvaruje uz pomoć turističkog aranžmana neimenovane putničke agencije, s tim što kada im se učini da je taj aranžman nedovoljno udoban ili previše naporan, autorka i njen suprug odstupaju od njega i uz doplatu se snalaze sami.
Čitajući ovu knjigu, osim opštih podataka o nekoj zemlji koje možete sasvim lako saznati i sami uz malo korišćenja interneta, čitalac saznaje i gomilu drugih sitnijih i krupnijih stvari, od kojih mu neke mogu biti od koristi ako se i sam uputi u te zemlje (recimo to da je u Kini jako teško naći nekoga ko govori engleski, kao i da je kinesku robu jeftinije nabaviti u Singapuru nego u samoj Kini, da je poseban doživljaj videti Tadž Mahal noću, po mesečini, umesto danju kao što većina turista čini, da na Havajima nije nikakva retkost sresti nekoga ko tvrdi da se bavi prodajom dijamanata i tako pokušava da prevari naivne turiste…). Ima i podataka pomešanih sa humorom, kao što je taj da figurice od žada (lako se nabavljaju u Kini) lepo izgledaju, ali se smatra da rastavljaju ljude – kad to saznaju, gotovo svi iz turističke grupe u kojoj su autorka i njen suprug nabave bar jednu takvu figuricu. Duhovit je i opis fascinacije tehnologijom u Japanu, na primeru digitalizovane WC šolje.
U ovoj knjizi postoje i neobične situacije, kao ona u kojoj je autorka žarko želela da što detaljnije obiđe jednu od destinacija, obilazak za kakav fizički nije bilo vremena, ali joj je, nekim čudom, to ipak uspelo, sat kao da se nije pomerio s mesta dok je trajao njoj toliko važan obilazak (sat nije stao, spisateljica nije zaostala za grupom, kao da je vreme stalo da joj dopusti da obavi ono što je želela – nema racionalnog objašnjenja, a čitaocu je ostavljeno da nagađa da li je ona zaista to uspela, ili je o tome sanjarila, ili je nešto treće u pitanju). Tu je i veoma ličan doživljaj neznanca kao paganskog boga koji joj je pomogao da siđe sa Piramide meseca u Meksiku nakon što se na nju popela i uhvatila je panika, toliko jaka da nije bila u stanju da se pomeri.
Posebnu dimenziju knjige čini sam cilj putovanja – osim zanimljivosti puta oko sveta, tu je i metafizičko putovanje tokom kojeg se, zbog prolaženja kroz datumsku liniju tako što se putuje konstantno na istok, isti datum proživi dvaput; oni koji to učine više nisu isti, osećaju da su pobegli od uobičajenog zemaljskog računanja vremena.
Ako vam se čini da smo vam otkrili sve interesantne detalje iz knjige, ne brinite, nismo; ni blizu. Ono što smo naveli je samo nekoliko detalja, a „Put oko sveta za 25 dana“ ih je prepun. Pisana veoma pitkim jezikom (povremeno zasmeta što lektor kao da nije imao dovoljno vremena da uradi svoj posao), na temu koja je mnogima interesantna, uz davanje i konkretnih podataka i ličnog doživljaja – „Put oko sveta za 25 dana“ je knjiga koja se čita sa velikim zadovoljstvom i zanimanjem.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.