„Žega“ Karaska i „Prosečna vrednost sreće“ Mašada

BEOGRAD – Smederevska izdavačka kuća „Heliks“ predstavila je sinoć u Beogradu dve knjige iz projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom: „Žega“ španskog pisca Hesusa Karaska i „Prosečna vrednost sreće“ portugalskog pisca Davida Mašada.

O knjigama su govorile Tamara Krstić, književna kritičarka, novinarka i članica žirija NIN-ove nagrade, Vesna Stamenković, koja je prevela obe knjige, i Katarina Ješić, urednica u Heliksu.

Katarina Ješić kaže da je roman „Žega“ objavljena uz pomoć fonda „Kreativna Evropa“ i opisuje neimenovanog dečaka koji je odbegao od kuće i našao utočište kod starog, iznemoglog pastira i njegovog psa.

U Karaskovoj prozi, prema rečima Ješićeve, „nalaze se zastrašujuće i nejasne okolnosti, napetost i strah, sadizam i hrabrost“.

„Dečak koji je pobegao od svog nasilnog oca i namesnika sela, nema jasan plan kuda bi otišao, ali jedino i sigurno zna da želi da pobegne što dalje od kuće koja za njega ne predstavlja dom. Roman počinje u simboličnoj grobnici koju je dečak za sebe iskopao kako bi se sakrio od meštana i nemilosrdne potrage za njim“, rekla je ona.

Prevoditeljka Stamenković je ukazala da osim motiva bega i putovanja, u romanu preovladava tema opustošene zemlje i nedostatak vode i zato se ovaj roman po atmosferi i mračnim detaljima približava distopijskoj, postapokaliptičnoj prozi koja sugeriše katastrofalne posledice klimatskih promena, ali i klasičnoj Čehovljevoj pripovetki „Stepa“.

Književna kritičarka Tamara Krstić je konstatovala da je Karasko pisao u stilu realistične proze sa početka 20. veka i da šturost jezika korespondira s ruralnim prostorom u kome se odvija radnja.

Tematski roman je veoma aktuelan, smatra Krsrtićeva, i roman je uporedila s Makormakovim knjigama u kojima se oseća anksioznost, ali i prikrivena surovost.

Ona je podsetila da je „Žega“ Karaskov debitantski roman za koji je dobio mnoge prestižne nagrade u Španiji, ali i nagradu engleskog PEN centra za najbolji roman godine. Nakon veoma uspešnog debija, njegov drugi roman „Zemlja koju gazimo“ (La tierra que pisamos) nagrađen je Evropskom nagradom za književnost..
Hesus Karasko, kazala je Katarina Jakšić, po struci je profesor fizičkog vaspitanja, ali se u svojoj biografiji može pohvaliti raznim zanimljivim poslovim, kao što su berač grožđa, postavljač izložbi, grafički dizajner.

Strast prema čitanju i pisanju gajio je oduvek, pišući dnevnike, kratke priče i dečje novele. Živi u Sevilji.
Roman portugalskog pisca Davida Mašada, prema oceni urednice Ješić, „očaravajuće je i neverovatno aktuelno delo o optimisti koji se do poslednjeg daha bori za životnu sreću onih koje voli“.

Dirljiva i realistična, ali puna smešnih trenutaka, ova priča dokazuje da je talentovani Mašado jedan od najboljih portugalskih pisaca svoje generacije, navela je ona.

Glavni junak Danijel, konstatovala je prevoditeljka Vesna Stamenković, smatra na početku da je živeti i biti srećan lako sve dok ne dođe kriza i sve se zakomplikuje jer njegovo kvantifikovanje sreće naglo opada.

Tako dospeva na dno liste po procentu sreće i pokušava da otkrije čemu još može da se nada i kakvu će budućnost moći da obezbedi deci. Njegove dileme su univerzalne danas u svetu, bez šsanse da se nasluti kakav će biti konačan ishod u „lovu“ na sreću.

Knjiga „Prosečna vrednost sreće“ osvojila je nagradu Evropske unije za književnost 2015, godine i već je ekranizovana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.