Život nakon tragedije

U životu se s vremena na vreme dešavaju tragedije i one neretko postanu tema umetničke obrade. Jedna od dobrih obrada jeste i roman "Padač" nagrađivanog američkog autora Dona DeLila – tragedija kojom se ovaj roman bavi jeste pad kula bliznakinja u Njujorku.
Roman "Padač" bavi se "malim ljudima" i njihovim ličnim iskustvima. Advokat Kit, koji je radio u jednoj od kula, uspeo je da preživi njihov pad; zatrpan građevinskim materijalom, okrvavljene odeće, sa komadićima stakla još uvek zabodenim u kožu, u šoku od svega što se desilo – ne vraća se svojoj kući, već ide ženi Lijani od koje je već neko vreme razveden i sa kojom ima sina Džastina. Ona je šokirana što ga vidi, ali joj je drago da je živ, i vodi ga u bolnicu.
Polako, kako radnja teče, saznajemo više o tim ljudima, kao i još nekima, i o tome kako njihov život teče dalje. Neki od daljih događaja odnose se na pad kula bliznakinja, recimo, Džastin i dvoje njegovih prijatelja, Brat i Sestra (ne saznajemo im imena), dogledom osmatraju nebo i čekaju novi dolazak aviona. Sestra je čula nekog Bila Lotona (pogrešno upamćeno ime) kako joj govori da će avioni ponovo doći. Kit je u gužvi prilikom izlaska iz kula našao nečiju tašnu, nije ni znao zašto ju je uzeo i vraća je vlasnici, sa kojom se, uprkos obnovljenoj vezi sa bivšom suprugom, neko vreme nakon toga viđa, delom zbog razmenjivanja iskustava (i onda je izlazila iz kule dok se rušila), delom zbog seksa. Pojavljuje se umetnik, izvođač performansa, mediji ga nazivaju Padač, koji, obezbeđen pojasem, skače sa visokih mesta i ostaje tako da visi, imitirajući telo koje pada sa kule. Neki događaji nemaju veze sa kulama, već su deo života koji i dalje ide – bolest Lijanine majke Nine, razgovori Nine i njenog ljubavnika, Lijanino bavljenje grupom ljudi koje čeka Alchajmerova bolest i pokušaj da izađe na kraj sa davnim očevim samoubistvom… Nije sve tragično ni teško, ima povremeno i lepih momenata i sitnih životnih radosti, kao i onih krupnijih. U kratkim poglavljima, pokušano je i sa predstavljanjem cele stvari iz ugla terorista koji su izvršili napad; kako oni gledaju na sve to, koji su njihovi motivi – i to je urađeno iz ugla jednog od njih koji je, u suštini, "mali čovek".
Ceo roman je pomalo nalik na neki dugačak san iz koga vam nikako ne uspeva da se probudite. Sve je kao u nekoj posttraumatskoj izmaglici, život nekako teče dalje, ljudi pokušavaju da nastave onako kako su i ranije živeli, kako jedino i umeju, pokušavaju da sastave deliće svojih poremećenih života i da ih nekako žive. Premda neki od likova razgovaraju i o politici, u "Padaču" nema politizacije, niti vas bilo ko ubeđuje šta je tu ispravno ili pogrešno. Nema propagande, samo malih ljudi koji žive svoje živote. Čitalac se, kad vidi kako ti životi teku, i do čega pokušaji "povratka u normalu" dovedu, može upitati da li je to nešto oko čega se vredi truditi, zar ne bi, "kao u knjizi", trebalo da postanu možda tužniji, ali i mudriji, produhovljeniji, ali sam autor niti osuđuje svoje junake niti postavlja to pitanje, on ih samo prikazuje.
"Padač" nije lako iskustvo, ali jeste dobar roman koji vam pokazuje reakcije malih običnih ljudi na veliki mučan događaj koji ih je zadesio, njihove pokušaje da se izbore sa zaista traumatičnim iskustvom. Bez ikakvog "mudrijašenja" ili "naknadne pameti" opisuje ljude koji bi vam mogli biti bliski, sa problemima i nadama koje nije teško razumeti, a ako osećate potrebu za porukom i poukom, na vama je da ih, iz iskustava koja su vam predočena, smislite i odaberete, u skladu sa sopstvenim potrebama. Vredno delo, koje zaslužuje pažnju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.