Čokolada

Čokolada nastaje preradom ploda kakaovca ili kakaovog drveta, poreklom iz Južne Amerike. Maje su prve kultivisale kakaovac i koristile kakao napitak kao čudesan jer je osvežavao i ratnicima davao magičnu snagu i izdržljivost. Španski osvajači doneli su čokoladnu masu iz Južne Amerike u Evropu u 16. veku. Zaslađene varijante kakao napitka koje su koristili južnoamerički narodi ubrzo su postale popularne u krugovima evropske aristorkatije. Ipak, jestiva čokolada je relativno skoro pronađena – početkom 19. veka, i to kada su švajcarski poslastičari dodali mleko u čokoladu. Tako je nastala mlečna čokolada.

O čokoladi postoji puno različitih mišljenja. Naučnici su se, nakon niza proučavanja, usaglasili da je – čokolada zdrava za naše telo. Nama pak preostaje jedino da dokučimo šta čokoladu čini tako neodoljivom.

U čokoladi se krije više od 400 hemijskih spojeva među kojima su i psihoaktivne supstance – kofein, teofilin, serotonin, triptofan i anandamid. Zato neki stručnjaci čokoladu nazivaju i „psihoaktivnim koktelom“, jer sadrži male količine anandamida, koji je, uslovno rečeno, sličan „unutrašnjem“ kanabisu. Ipak, da bi se njime izazvala prava zavisnost, trebalo bi pojesti oko 12 kg čokolade, što je (gotovo) nemoguće. Ipak, „čokoholici“, tj. zavisnici od čokolade, neosporno postoje, mada je njihova zavisnost posledica stečenog ponašanja i kulturoloških, a ne hemijskih razloga.

Čokolada u mozgu izaziva i izlučivanje endorfina, koji dalje izaziva osećaj prijatnosti i zadovoljstva. Pojačano izlučivanje endorfina smanjuje osetljivost na bol, čime se može objasniti blagotvorno delovanje čokolade na bolove neposredno pre i za vreme menstruacije.

Kakao u crnoj čokoladi sadrži fluvanoid, supstancu koja utiče na smanjenje „lošeg“ holesterola u našem telu. Fluvanoidi, naime, smanjuju rizik od formiranja ugrušaka u krvnim sudovima, a samim tim i rizik od srčanog napada. Takođe, oni imaju i svojstva antioksidanasa, što znači da štite telo od slobodnih radikala i tako usporavaju starenje. Početna ispitivanja na Harvardu pokazala su da su ljudi koji su konzumirali čokoladu u proseku živeli godinu dana duže od onih koji je nisu konzumirali.

Čokolada se oduvek smatrala afrodizijakom, čak se pričalo da ju je i Kazanova koristio u svojim zavodničkim poduhvatima. Čokolada, zapravo, na izvestan način podstiče stvaranje i aktivnost feniletilamina, poznatog kao love chemical (ljubavna hemikalija). Feniletilamin se prirodno stvara u mozgu – posebno zaljubljenih – i pretvara u dopamin u „centrima zadovoljstva“, odgovornim za doživljavanje orgazma.

Čokolada sadrži gotovo 30 posto masnoća i šećera, što je čini nepopularnom u ishrani, mada da se pri tom zaboravlja da sadrži i mnogo polifenola, snažnih antioksidanasa, kao i obilje magnezijuma i bakra.

Čokoladu prate i neke zablude, na primer, da izaziva karijes i akne. Kada je reč o karijesu, japanski naučnici otkrili su da kakao sadrži izvesni antibakterijski agens koji sprečava truljenje zuba. Naravno, niko ne spori visok procenat šećera u čokoladi koji je neprijatelj zdravih zuba i sprečava povoljna dejstva pomenutih agenasa. Kad je reč o aknama, većina dermatologa saglasna je da čokolada ne utiče na njihov nastanak, niti ga pospešuje.

Pa ipak, ne zaboravite da je zdravo samo umereno konzumiranje čokolade! Naravno, misli se na pravu čokoladu, načinjenu od kakao putera, a ne na brojne imitacije pripremljene od loših masnoća. Današnje čokolade sadrže mali procenat prave čokolade, a puno šećera i drugih manje zdravih sastojaka. Zato jedite čokoladu, ali imajte meru! Nudimo vam recept za toplu čokoladu.

Način pripreme

Za pravljenje tople čokolade (250 ml) potrebno je oprati vrelom vodom jednu pomorandžu, izrendati koru pomorandže za 1/2 kašičice, preseći pomorandžu napola i ispasirati jednu polovinu. Izdrobiti 40 grama gorke čokolade. Izvaditi srž iz 1/2 štangle vanile. Seckanu čokoladu, 200 ml mleka, sok i koru od od jedne pomorandže, 1/2 štangle vanile i srž staviti u lonac i grejati uz stalno mešanje, sve dok se čokolada ne rastopi. Štanglu vanile i čokoladno mleko sipati u vatrostalnu posudu. Po želji garnirati šlagom, mrvljenom čokoladom i korom od pomorandže. Sipati u šolje i služiti toplo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.