Slavski kolač je za nas mnogo više od običnog peciva. On predstavlja tradiciju, dom, porodično okupljanje i svečanu trpezu.
Svaka domaćica zna da ovaj slavski kolač ume da bude nezgodan – ponekad se mrvi, nekad sutradan otvrdne i izgubi svežinu.
Međutim, uz malo pažnje i nekoliko jednostavnih trikova, možemo dobiti mirisnu i mekanu veknu koja ostaje sveža i do sedam dana, kao da je upravo stigla iz najbolje pekare.
U nastavku zapisujemo provereni recept koji daje savršen rezultat – rumenu koru, meku sredinu i mogućnost da se lako ukrasi krstom i pšenicom.
Sastojci:
1 kg belog brašna
40 g svežeg kvasca
200 ml mleka
200 ml vode
150 g putera
3 kašike šećera
1 kašičica soli
2 jajeta
1 kašika meda (opciono, za dužu svežinu)
Kako pripremamo testo
U mlakom mleku rastopimo kvasac zajedno sa šećerom i ostavimo da odstoji nekoliko minuta dok ne zapeni. U međuvremenu u brašno umešamo so, dodamo jaja, omekšali puter i nadošli kvasac.
Postepeno dodajemo vodu i mesimo dok testo ne postane glatko, elastično i prijatno pod rukom. Kada se sve lepo poveže, testo ostavimo da naraste oko jedan sat, sve dok se vidno ne udupla.
Oblikovanje i pečenje
Kada je testo nadošlo, oblikujemo slavski kolač, a deo testa ostavimo za ukrase. Formiramo krst i elemente pšenice koji simbolično ukrašavaju kolač. Zatim ga stavljamo u prethodno zagrejanu rernu i pečemo na 180°C oko 45 minuta, dok ne dobije lepu, ujednačenu zlatnu koru.
Kako ga čuvamo
Pečen kolač umotamo u lanenu krpu. Nikako ga ne ostavljamo u najlon kesi, jer tako brzo gubi svežinu i omekša na pogrešan način. Lanena krpa čuva prirodnu vlagu i omogućava da kolač ostane mekan, mirisan i postojan više dana.
Ako želimo da bude još trajniji, u testo možemo dodati i kašiku meda – ovaj prirodni sastojak deluje kao blagi konzervans i čini da kolač ostane svež i do sedam dana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com