Dvorska salata je starinski recept koji potiče iz 19. veka, zabeležen u prvom modernom srpskom kuvaru jeromonaha Jeroteja Draganovića iz manastira Krušedol.
Njegovo delo „Srbski kuvar“ iz 1855. godine otkriva kako se od skromnih namirnica može stvoriti jelo dostojno dvorskih trpeza. Upravo ova salata bila je most između jednostavnosti manastirske kuhinje i otmenosti srpskih vladarskih gozbi, prenosi Republika.
Recept za „dvorsku salatu“
Osnovu recepta dvorske salate čini karfiol, povrće koje je u to vreme smatrano luksuznim i nije bilo često na seoskim trpezama. Salata se priprema tako što se karfiol obari u slanoj vodi, ali se pazi da ostane čvrst i svež. Cvetići se pažljivo odvajaju, a još topli posipaju se sitno seckanim belim lukom. Zatim se preliva uljem i sirćetom – može biti jabukovo ili vinsko, u zavisnosti od ukusa. Na kraju se dodaje svež peršun, koji daje završnu aromu i vizuelnu „krunu“ ovom jelu.
Ono što je karakteristično jeste da se dvorska salata služi isključivo hladna, što joj daje posebnu svežinu i naglašava spoj jednostavnih sastojaka u bogatstvu ukusa.
Sastojci:
glavica karfiola
jabukovo ili vinsko sirće
sveže seckani peršun
nekoliko čenova belog luka
ulje
so
Priprema:
Karfiol obariti u slanoj vodi, vodeći računa da ostane čvrst.
Cvetiće pažljivo odvojiti i posuti seckanim belim lukom.
Preliti uljem i sirćetom po ukusu.
Dodati svež peršun kao završni detalj.
Poslužiti ohlađeno.
Ovaj recept pokazuje da srpska kuhinja krije dragocene bisere – jednostavna jela koja nose istorijsku i kulturnu vrednost, a istovremeno mogu biti savremeni gastronomski izbor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com