Kanađani i štednja | 
11.09.2002 |
Institut za porodicu Venije iz Otave ispitao je koliko su Kanađani u mogućnosti da bezbrižno dočekaju penziju.
Na osnovu njihovih saznanja, nažalost, nema razloga za optimizam.
I pored višegodišnjeg ekonomskog procvata i napretka u zemlji, sa primanjima koja su realno rasla, stanovnici nisu bogatiji. Kako objašnjavaju stručnjaci, na to su uticali krediti, porast troškova studiranja i oslanjanje na kreditne kartice, tako da se ispostavlja, recimo, da domaćinstvo sa prosečnim primanjima ima imovinu u vrednosti od 109,200 dolara. To, međutim, nije doprinelo da se ljudi osećaju sigurnije. Van svog domaćinstva, većina nema gotovo ništa što bi moglo da im pruži finansijsku sigurnost u teškim vremenima.
Na osnovu statističkih podataka, ustanovljeno je da je bogatstvo koncentrisano u relativno maloj grupi najbogatijih - jedna desetina ukupnog broja stanovnika drži u svojim rukama nešto ispod polovine svega što predstavlja bogatstvo. Brojke kao da se poigravaju, pošto polovina stanovnika poseduje svega deset odsto ukupnog bogatstva, a tu je i najsiromašnija desetina stanovnika koji više duguju nego što poseduju.
Mladi sve kasnije počinju da stiču, tako da se analitičari iz Instituta pitaju da li će oni biti u mogućnosti da dovoljno uštede za mirne penzionerske dane.
Jedan broj nešto malo starijih, onih u svojim četrdesetim i pedesetim godinama, poseduje kuću u gradu, tako da računa da će, kada ode u penziju, moći da je proda i preseli se u unutrašnjost. Na taj način bi se osigurali za starost i uklopili u proračun Statističke službe, po kojoj porodica mora da obezbedi dve trećine dohotka pre penzionisanja da bi bila iznad granice siromaštva.
"Nezavisne novine", Toronto, Kanada
|
Krstarica
