Posebno izdvajamo

Novine Toronto - Kanada

Casopis Dijaspora - Svedska

Kisobran - Kanada

Srbi širom sveta

Srpska naiva i pirotski ćilimi ponovo u Švedskoj


   06.02.2009

Srpska naiva i pirotski cilimi ponovo u Svedskoj

Dalarna, oblast u zapadnom delu srednje Švedske, s pravom se smatra kolevkom nacionalne izvorne umetnosti. Tu se nalazi gradić Leksand, što u slobodnom prevodu znači "razigrani pesak", a meni se čini da je ovde sve razigrano i u skladu: priroda, tradicija i umetnost. U živopisnom pejzažu razbacane su drvene kuće; crvene, sa belo obojenim ramovima oko vrata i prozora, čiju su unutrašnjost tokom 18. i 19. veka oslikavali lokalni samouki slikari. Kraj je nadaleko poznat po bogatstvu folklorne tradicije, a Dala-slikarstvo, uz nezaobilaznog drvenog konjića, jedan je od najprepoznatljivijih simbola Švedske. Zato je tu, u srcu ove visokoindustrijalizovane zemlje, turizam već 150 godina najznačajnija privredna grana.

U Kulturnom centru Leksanda 12 godina zaredom održava se međunarodna izložba pod nazivom "Raskršća". Projekat predstavlja kulturni most - susret umetnika iz celog sveta. Sa naših prostora ovde su izlagali, da pomenemo nekolicinu: Karanović, Zec, Rakidžić, Bešić, Knežević, Veličković.

Kroz istoriju sve kulture sveta stvarale su umetnost kao odraz sopstvenog identiteta, a one su bile idealni posrednik u međukulturnoj komunikaciji. Umetnost ima svojstva univerzalnosti, ali sve umetnosti nisu podjednako vrednovane. Imperijalni centrizam Zapada potcenjuje estetsko stvaralaštvo ostatka sveta, koje nema uzore u kanonima antičke Grčke i renesanse. Taj pogled na kulturu, iz perspektive "centar" i "periferija" ili "mi" i "oni", ima patronizirajući stav prema umetnosti periferije, rukovođen je sopstvenim merilima vrednosti i ne trudi se da upozna drugu stranu. Pritom se zanemaruje činjenica da su baš "oni" u prelomnim trenucima krize bili veliki izvor inspiracije, doprinoseći tako grandioznom uzletu akademske umetnosti "centra".

Toj periferiji pripada i umetnost samoukih. Oni nemaju estetsko obrazovanje, niti njihova takozvana naivna, primitivna ili marginalna umetnost podleže bilo kakvim pravilima likovnosti; njih ne zanima perspektiva, zakoni kompozicije, niti odnos svetlosti i sene. Kod te umetnosti, kojoj je teško dati adekvatan naziv i koju je teško klasifikovati, jedno je izvesno: ona se stvara spontano i iz srca, a umetnici kao da ne slikaju ono što vide, već ono što misle da vide.

Autori ovogodišnje izložbe, koja nosi naziv Sar art - genuin naivism, kustosi Dag Franzen i Jovica Marčeta, pozajmljujući eksponate iz zbirki muzeja, privatnih kolekcija i od umetnika, napravili su interesantan mozaik dovodeći umetnost periferije u centar interesovanja.

Svuda unaokolo po ovom modernom zdanju, slike i skulpture iz različitih kultura otimaju se o naš pogled: čudotvorne lutke Akua’ma i obredni pokloni iz Afrike, švedsko Dala-slikarstvo i crteži u pesku Aboridžina. Jedna kraj druge zrače snagom svojih nabijenih formi kamena Shona skulptura iz Zimbabvea i magična plastika Dragiše Stanisavljevića. Do njih vikinške Runa stene, slike Sama iz Laponije i naivna umetnost Švedske i Srbije.

Ovo je treći put u poslednje dve godine da je srpsko naivno slikarstvo pred švedskom publikom, pa se čini da ovde vole taj fantastični univerzum živih boja. Da li zato što prizori sa slika kao da pripadaju nekom idiličnom svetu, malo boljem i lepšem od ovoga našeg, ili zato što taj stil nalik dečijem zrači pozitivnom energijom pronoseći poruke dobre volje i prijateljstva. Ovde su predstavljeni radovi najpoznatijih slikara srpske višeetničke naive, što čini više od pola celokupne izložbe. Pred gledaocima kao na filmu promiču scene iz Ilijade Ilije Bosilja, Rašićev pogled iz ptičije perspektive i razbokoreni seoski prizori Dobrosava Milojevića. Robustni likovi Martina Jonaša između pastoralnog pejzaža Miroslava Živkovića i odlomaka iz snova Milosava Jovanovića. Tu su i Florika Puje, Životin, Jan Bacur, Mraz, Knjazović, i mnogi drugi.

Najčešća tematika ovih slika su dnevna zbivanja na selu ili tradicija i običaji naroda; i baš ta zagledanost u sopstveni identitet smatra se u današnje vreme multikulture za razlog povećane zainteresovanosti u svetu za ovu vrstu umetnosti. Izložba ima dobar odjek u štampi, a u okviru edukativnog programa organizovana su predavanja o marginalnoj umetnosti, kao i posete za škole.

Tu je izloženo i nekoliko primeraka starih pirotskih ćilima, onih istih koji su davne 1957. godine bili prikazani na izložbi u Stokholmu. Po prvobitnoj zamisli, trebalo je da ćilimi budu samo lepa pozadina glavnom delu izložbe. Međutim, izgleda da su dubok i zreli sklad njihovih prigušenih tonova napravili izvanredan utisak, tu se posebno ističe ćilim "Svekrvin jezik" iz 19. veka, pa su ova plemenita tkanja već na otvaranju bila vrlo zapažena. Možda je publika u toplini kojom zrače ovi predmeti sa granice svetog i profanog, prepoznala simbole koje oni u sebi čuvaju: poreklo, tradiciju, zavičaj.

Zapitan da kaže svoje mišljenje, istoričar umetnosti - specijalista za tekstilne tvorevine, u prvom trenutku prilično uzdržan, pošto ih je pažljivo pregledao sa svih strana, bio je vrlo impresioniran kvalitetom tkanja, dvostrukim licem i raznovrsnošću motiva pirotskih ćilima. Po rečima kustosa Jovice Marčete, studenti Akademije primenjene umetnosti iz Leksanda su vrlo inspirisani dragocenom harmonijom njihovih boja i šara, pa svakodnevno dolaze na izložbu, marljivo unoseći u svoje beležnice utiske i skice.

Ovde se nalazi i jedna slika akademskog slikara Voje Stanića, koja je već jednom izlagana sa slikama naivaca. To se dogodilo 1969. godine na velikoj zajedničkoj izložbi jugoslovenske naive u Stokholmu. I tada i sada prisustvo ove slike potvrđuje univerzalnost i magično jedinstvo svih vrsta umetnosti, a uspeh ove izložbe svedoči da naivna umetnost nije marginalna, već samo marginalizovana.

Aleksandar Đorđević, "Kišobran", Vankuver

    
SADRŽAJ

 • U Evropu na mala vrata
 • Premijera srpske dečje pozorišne predstave u Kanadi
 • Muzika koja izaziva zadovoljstvo
 • Primenjena nostalgija ili prepoznavanje u nepoznatom
 • Milutinović među 60 najuticajnijih stranaca u Kini
 • Priča iz života
 • Ljudskost običnog čoveka
 • Umetnica iz Srbije izlaže u Kanadi
 • Švedski tigar
 • Srpska naiva i pirotski ćilimi ponovo u Švedskoj
 • Život i smrt Milana Junaka
 • Misli pune nostalgije
 • Naše tamo, sada ovde
 • Završen kamerni festival u Otavi
 • Imigranti vole Kanadu
 • Školovanje bez obzira na imigracioni status
 • Pesma Evrovizije u Beogradu
 • Škola nacionalne istorije "Srbija kroz vekove"
 • Kebab, pica, šljivovica
 • Škola srpskog jezika za decu iz rasejanja
 • Štedi danas, štedi sutra
 • Pismeni zadatak: "Zašto volim Kanadu"
 • Poštar više ne zvoni
 • Suša
 • Uticaj imigranata na prosečnu platu u Kanadi
 • Književno druženje
 • Orhan Pamuk - dobitnik Nobelove nagrade
 • Psi-lutalice u emigraciji
 • Promocija knjige "Virtualna stvarnost"
 • Dani Nikole Tesle u Vankuveru
 • Srpkinja na velikoj sceni švedskog Dramatena
 • Radovan Treći u Torontu
 • Puno diploma, malo zaposlenih
 • Orilo se uz Bregu
 • Vankuver ili Čikago - gde je bolje?
 • Zavičajna letnja škola
 • Severnoamerička turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (2)
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (1)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (2)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (1)
 • Promocija časopisa "Čiode"
 • Žaklina Bandeka: lagano, šaljivo, savremeno
 • Koncert Stefana Milenkovića u Torontu
 • Tesla - najveći srpski naučnik i hrvatski znanstvenik
 • Ponosimo se i svojim poreklom i novom zemljom
 • Medicinski saveti na srpskom jeziku
 • Srbi - najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu
 • Zašto Hadersfild?
 • Srbi čuvaju svoje nasleđe
 • Pivo na ničijoj zemlji (2)
 • Pivo na ničijoj zemlji (1)
 • Baš-Čelik - igra koja osvaja
 • Narodno pozorište iz Beograda gostuje u Stokholmu
 • Programi za mlade iz srpske dijaspore
 • Hiljaditi broj lista "Novine Toronto"
 • Promocija knjige "Uh, Kanada"
 • Čola oduševio Toronto
 • Srpske knjige za srpske škole
 • U razdeljak te ljubim
 • Kanađani i Amerikanci u srpskom kolu
 • Bajaga i instruktori u Torontu
 • Kraljica Cigana
 • Američka turneja orkestra Bobana Markovića
 • Lepota neponovljivog trenutka
 • "Sivi kamion" protutnjao Montrealom!
 • Putopis iz Mineapolisa (2)
 • Putopis iz Mineapolisa (1)
 • "Džez je za mene limunada..."
 • Srbi na Evropskom festivalu
 • Naučnici dokazali korist od drugog jezika
 • Mali rečnik nostalgije (2)
 • Mali rečnik nostalgije (1)
 • Lošiji položaj imigranata
 • Rambo Amadeus zapalio Toronto
 • Nakon premijere u Montrealu i Otavi, "Mali svet" osvaja svet
 • Najlakše do izbegličkog statusa
 • Pojedini imigranti izuzeti od obaveze posedovanja legitimacije
 • Imate li PR legitimaciju?
 • Beograd osamdesetih u Torontu 2003.
 • Dela srpskih pisaca na švedskom jeziku
 • Ideal: kanadski život, američki posao, evropska kultura
 • Imovina prosečnog Kanađanina i šta novac može da pruži
 • Olakšano useljenje u Kanadu
 • Pokondirena Krista (2)
 • Pokondirena Krista (1)
 • "Pokondirena tikva" u Kanadi
 • Vodič kroz Toronto
 • Festival u Torontu: premijera filma "Sjaj u očima"
 • Emigrantska priča
 • Švedski TV kanal na srpskom i sajt ćirilicom
 • Seks u tuđini (2)
 • Seks u tuđini (1)
 • Vodič kroz Toronto
 • "Sumnjivo lice" u Kanadi
 • Srpski pisci na švedskom jeziku
 • Svetski mecosopran u Torontu
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (4)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (3)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (2)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (1)
 • Izložba ikona u Stokholmu
 • Anđeo iza ogledala
 • Studije na višim školama u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (II deo)
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nova zbirka poezije dr Aleksandra Miloševića
 • Varaj me nežno (III deo)
 • Varaj me nežno (II deo)
 • Varaj me nežno (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesnađen (II deo)
 • Nesnađen (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Kad prasići utihnu (III deo)
 • Kad prasići utihnu (II deo)
 • Kad prasići utihnu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Da li je Nikola Tesla izmislio Internet?
 • Goli život Bulke Slepčeva
 • Zašto kasni Švedsko-srpski rečnik?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • "Pinokio" oduševio najmlađe posetioce u Stokholmu
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesvakidašnji koncert u Torontu: volite li "Katarinu"?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Koncert braće Teofilović u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Teška godina za buduće studente u Ontariju
 • Problemi oko dobijanja dozvole boravka u Kanadi
 • Zanimljiva anketa: treba li Kanada da postane jedna od SAD?
 • Vodič kroz Toronto
 • "Nojeva barka 747" u Montrealu
 • Granapče
 • Vodič kroz Toronto
 • Vidovdan i knez Lazar u tuđini
 • Druga generacija iseljenika u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Humanitarni koncert u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Kanađani i štednja
 • Vodič kroz Toronto
 • Taoci
 • Vodič kroz Toronto
 • U susret Filmskom festivalu u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Živa svirka u Torontu
 • Večernji provod u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • U tuđini sećanja ne blede
 • Milan i Danijel
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (5)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (4)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (3)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (2)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (1)
 • Priča o našim sudbinama (4)
 • Priča o našim sudbinama (3)
 • Priča o našim sudbinama (2)
 • Priča o našim sudbinama (1)
 • Strah od dvostrukog starenja
 • Pozorišna predstava "Do poslednjeg groša" u Kanadi
 • Sabor svetog arhanđela Gavrila
 • Crkve i organizacije u Kanadi
 • Važni telefoni u Kanadi





Početna strana | Forum | Rečnik | Igre | Pričaonica | Pregled sadržaja
O Krstarici | Uslovi | Privatnost | Reklamiranje | Poslovi | Kontakt

Copyright © Krstarica 1999-2019. Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.