Posebno izdvajamo

Novine Toronto - Kanada

Casopis Dijaspora - Svedska

Kisobran - Kanada

Srbi širom sveta

Pivo na ničijoj zemlji (1)


   04.07.2005

Pivo na nicijoj zemlji (1)Intervju sa Radetom Šerbedžijom

Kišobran: - U predgovoru autobiografije kažeš: Reči uvek dolaze do ljudi. Kao gimnazijalac u Vinkovcima razmišljao si da studiraš književnost. Pisao si paralelno sa glumom. Evo, i danas pišeš. Na više mesta u knjizi kao da nekako priznaješ da je literatura jača od glume.

R. Šerbedžija: - Literatura nije u meni jača od glume, jer je gluma moj vid stvaranja, ali literatura je svakako važna u mome životu i uvijek je išla sa mnom. U poslednje vrijeme ne čitam puno jer sam odvojen od naše literature. Puno sam zauzet poslom i porodicom, kao i svi mi ovdje u stranom svijetu. Dosad sam pisao pjesme, a ovo mi je prvo prozno štivo. Knjigu Do poslednjeg daha pisao sam četiri mjeseca zahvaljujući tome što u to vrijeme nisam dobio jednu ulogu koji sam očekivao u filmu "Nebesko kraljevstvo" Ridlija Skota i na nagovor svog prijatelja, pisca Borislava Vujčića iz Zagreba. On me je vodio kroz ovu knjigu, kao redatelj glumca, ali i pored toga u njoj ima malo hronološke zbrke, pa se zbog toga knjiga u podnaslovu zove Autobiografski zapisi.

Kišobran: - U predgovoru dalje kažeš da si 13 godina sledio put koji ti je nalagao tvoj moral i tvoja savest. Taj put te je doveo, evo, i u Vankuver, na kraj sveta, gde sada obojica sedimo. Bilo bi svakako lepše da sedimo u dubrovačkoj Gradskoj kavani, u Klubu književnika u Zagrebu, vinkovačkom hotelu "Slavonija", u nekoj beogradskoj bašti na Čuburi, ili na nekoj terasi na Paliću... Nema kajanja što si ovde, zar ne?

R. Šerbedžija: - Zašto bi bilo kajanja? Ja sam gubitak svoje zemlje, Jugoslavije, i gubitak bivšeg života iskašljao iz sebe. Još uvek postoji nostalgija, ali iskašljao sam bol. Evo, baš ovih dana snimam jedan film u Los Anđelesu, zove se "The Optimist", sa divnom, mladom glumicom Leelee Sobiesky i na tom snimanju nam jedan Jermen radi katering. Pričam često sa njim i kad poredim našu sudbinu sa sudbinom Jermena, koji su žestoko postradali, vidim da mi nismo jedini. Kao do postoji neki đavo i da svaki narod dočeka neke nesretne dane, prije ili kasnije. Danas ja tu našu tragediju gledam drugim očima i svim jugoslavenskim narodima želim sreću u tim novim državama i ugovorima sa Bogom i sa đavolom. Ono što je najstrašnije i što nema opravdanja su žrtve.

Kišobran: - Ko je koga više izdao - mi Jugoslaviju ili Jugoslavija nas?

R. Šerbedžija: - Ha, ha... Teško je to reći. Izdaja je obostrana. Bratstvo i jedinstvo, kao i JNA se raspalo, ali ne lako. Bila je to ipak dobro sastavljena zemlja. Eto, Austrougarska, na primjer, kolika je bila carevina, pa se raspala za tri dana, kao da je nikada nije bilo. Kao što je Krleža lijepo rekao: Objavu da se carevina raspala doneli su njeni građani, na novinskom papiru kao krepanu ribu...

Kišobran: - U jednom momentu u knjizi kažeš da je "Oslobođenje Skoplja" najbolji jugoslovenski savremeni dramski komad. KPGT, dakle, kao najviši domet jugoslovenskog posleratnog teatra i jugoslovenske kulture. Mnogo uložene energije u jedan projekat koji je propao, zajedno sa jugoslovenskom idejom, koja je propala. Na kojoj se ideji zasniva tvoj aktuelni projekat - Teatar Ulysses na Brionima? Ima li tu možda nekog kontinuiteta sa KPGT-om?

R. Šerbedžija: - Prvo, KPGT se iz moje prespektive razrušio, ali ako to isto pitaš Ljubišu Ristića, on će reći da KPGT i dalje postoji. Ja sam, međutim, KPGT doživljavao kao jugoslavensku ideju i zato, po meni, tog teatra više nema. Biće još KPGT-a u budućnosti, ne onakvog kakvog smo ja, Ristić, Dušan Jovanović i ostali zamislili i realizirali, ali će na tim prostorima, kad se zacele ratne rane, biti ponovo te saradnje. Na kraju krajeva, na tim prostorima se govori jedan jezik, koji se literarno razlikuje, npr. srpski i hrvatski. To jeste jedan jezik, ali ima svoje dvije različite varijante, prije svega u književnom smislu. Srpski jezik ima ćirilicu i ekavštinu i drugačiji ritmički kod nego hrvatski jezik. Pjesma Matije Bećkovića se potpuno razlikuje po tome od pjesme npr. Danijela Dragojevića. Mi se u kolokvijalnom govoru odlično razumemo u jeziku, ali literarno su to dvije stvari. Doduše, i Krleža je govorio da je to jedan jezik, što opet ima smisla. I da se vratim na tvoje pitanje - naš aktuelni Teatar Ulysses na Brionima ima nešto od te KPGT-ovske ideje. Okupljamo ljude različitih nacionalnosti, iz Italije, Engleske, Slovenije, Hrvatske... Ovog ljeta ćemo odigrati sve dosadašnje predstave: "Kralj Lir", "Mara-Sad", "Medeja" i "Čekajući Godoa".

Kišobran: - U poglavlju Jedan davni razgovor napisao si sjajan ogled o glumi i glumcima. Na jednom stihu pesnika Pesso-a (koji je i epigraf cele knjige): U svakom kutu moje duše je oltar različitom bogu gradiš svoju estetiku i etiku glume. Umnožavanje u likovima koji glumca prate tokom karijere, po tebi, završava se kao sa Šekspirom u Borhesovoj priči, koji se pred ogledalom pita - ko sam u stvari ja? Bog mu odgovara - ni ja nisam ja. Napisao si da mnogi glumci kad dostignu zrelu fazu svoje karijere odustanu od glume, pogubljeni u svim tim likovima. Ti nisi odustao. Koji si ti odgovor dobio pred ogledalom?

R. Šerbedžija: - Ja još nisam stao pred zrcalo. Mene su, koliko god to nevjerojatno zvučalo, u stvari mimoišle prave uloge, npr. svi ti fantastični Čehovljevi likovi... Ja sam uvijek dobijao uloge koje su zahtjevale erupciju snage i talenta, ali one uloge koje zahtjevaju jednu smirenost i veličanstvenost još nisam dotakao. Te uloge dolaze u četrdestim godinama života, i ja sam ih, sticajem okolnosti, ispustio. Dio toga sad ostvarujem u "Kralju Liru", ali to je opet Šekspir, koji traži mnogo akcije. Ja sam još u televizijskom "Kiklopu" odustao od tih mladalačkih uloga, kakva je bio, npr. Melkior Tresić. Melkiora sam igrao u predstavi, ali kad su snimani film i TV serija "Kiklop", krajem sedamdesetih, ja sam bio već u svojim tridesetim i ubedio sam Tončija Vrdoljaka da ne igram tu ulogu u seriji. Igrao sam Uga. Ipak, mislim da sam zauvijek propustio Čehova.

Kišobran: - U nastavku svog ogleda o glumcu i teatru kažeš da je teatar nastao iz straha i da je teatar zapravo đavolja crkva? Tu je i ona kovanica Žike Pavlovića - đavolji film. Ispada da je tvoj otac bio u pravu što nije hteo da odeš u glumce?

R. Šerbedžija: - Nije bio u pravu, jer ja pripadam teatru i umjetnosti. To sam dosad potvrdio svojim radom i uživam i dalje radeći taj posao. Imao je pravo što mi je zabranio da igram fudbal i ispisao iz vinkovačkog "Dinama", ha, ha...

Kišobran: - Pominješ glumce koji su ti slični po tome što nisu uspeli da zauvek kanališu svoj nemir: Slobodan - Cica Perović, Fabijan Šovagović... Šta podrazumevaš konkretno pod tim glumačkim nemirom?

R. Šerbedžija: - Oni su bilo osobenjaci i meni su bili najdraži. Nikada ničemu nisu pripadali, bili su skroz svoji. Pavle Vujisić isto... Od njih sam učio i njima sam se divio. Iako sam ja više sličan Ljubi Tadiću, na primjer, jer sam igrao i pozitivne i negativne likove.


Razgovarao: Spasa Bošnjak
Fotografija: Nenad Stevanović

"Kišobran", Vankuver

    
SADRŽAJ

 • U Evropu na mala vrata
 • Premijera srpske dečje pozorišne predstave u Kanadi
 • Muzika koja izaziva zadovoljstvo
 • Primenjena nostalgija ili prepoznavanje u nepoznatom
 • Milutinović među 60 najuticajnijih stranaca u Kini
 • Priča iz života
 • Ljudskost običnog čoveka
 • Umetnica iz Srbije izlaže u Kanadi
 • Švedski tigar
 • Srpska naiva i pirotski ćilimi ponovo u Švedskoj
 • Život i smrt Milana Junaka
 • Misli pune nostalgije
 • Naše tamo, sada ovde
 • Završen kamerni festival u Otavi
 • Imigranti vole Kanadu
 • Školovanje bez obzira na imigracioni status
 • Pesma Evrovizije u Beogradu
 • Škola nacionalne istorije "Srbija kroz vekove"
 • Kebab, pica, šljivovica
 • Škola srpskog jezika za decu iz rasejanja
 • Štedi danas, štedi sutra
 • Pismeni zadatak: "Zašto volim Kanadu"
 • Poštar više ne zvoni
 • Suša
 • Uticaj imigranata na prosečnu platu u Kanadi
 • Književno druženje
 • Orhan Pamuk - dobitnik Nobelove nagrade
 • Psi-lutalice u emigraciji
 • Promocija knjige "Virtualna stvarnost"
 • Dani Nikole Tesle u Vankuveru
 • Srpkinja na velikoj sceni švedskog Dramatena
 • Radovan Treći u Torontu
 • Puno diploma, malo zaposlenih
 • Orilo se uz Bregu
 • Vankuver ili Čikago - gde je bolje?
 • Zavičajna letnja škola
 • Severnoamerička turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (2)
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (1)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (2)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (1)
 • Promocija časopisa "Čiode"
 • Žaklina Bandeka: lagano, šaljivo, savremeno
 • Koncert Stefana Milenkovića u Torontu
 • Tesla - najveći srpski naučnik i hrvatski znanstvenik
 • Ponosimo se i svojim poreklom i novom zemljom
 • Medicinski saveti na srpskom jeziku
 • Srbi - najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu
 • Zašto Hadersfild?
 • Srbi čuvaju svoje nasleđe
 • Pivo na ničijoj zemlji (2)
 • Pivo na ničijoj zemlji (1)
 • Baš-Čelik - igra koja osvaja
 • Narodno pozorište iz Beograda gostuje u Stokholmu
 • Programi za mlade iz srpske dijaspore
 • Hiljaditi broj lista "Novine Toronto"
 • Promocija knjige "Uh, Kanada"
 • Čola oduševio Toronto
 • Srpske knjige za srpske škole
 • U razdeljak te ljubim
 • Kanađani i Amerikanci u srpskom kolu
 • Bajaga i instruktori u Torontu
 • Kraljica Cigana
 • Američka turneja orkestra Bobana Markovića
 • Lepota neponovljivog trenutka
 • "Sivi kamion" protutnjao Montrealom!
 • Putopis iz Mineapolisa (2)
 • Putopis iz Mineapolisa (1)
 • "Džez je za mene limunada..."
 • Srbi na Evropskom festivalu
 • Naučnici dokazali korist od drugog jezika
 • Mali rečnik nostalgije (2)
 • Mali rečnik nostalgije (1)
 • Lošiji položaj imigranata
 • Rambo Amadeus zapalio Toronto
 • Nakon premijere u Montrealu i Otavi, "Mali svet" osvaja svet
 • Najlakše do izbegličkog statusa
 • Pojedini imigranti izuzeti od obaveze posedovanja legitimacije
 • Imate li PR legitimaciju?
 • Beograd osamdesetih u Torontu 2003.
 • Dela srpskih pisaca na švedskom jeziku
 • Ideal: kanadski život, američki posao, evropska kultura
 • Imovina prosečnog Kanađanina i šta novac može da pruži
 • Olakšano useljenje u Kanadu
 • Pokondirena Krista (2)
 • Pokondirena Krista (1)
 • "Pokondirena tikva" u Kanadi
 • Vodič kroz Toronto
 • Festival u Torontu: premijera filma "Sjaj u očima"
 • Emigrantska priča
 • Švedski TV kanal na srpskom i sajt ćirilicom
 • Seks u tuđini (2)
 • Seks u tuđini (1)
 • Vodič kroz Toronto
 • "Sumnjivo lice" u Kanadi
 • Srpski pisci na švedskom jeziku
 • Svetski mecosopran u Torontu
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (4)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (3)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (2)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (1)
 • Izložba ikona u Stokholmu
 • Anđeo iza ogledala
 • Studije na višim školama u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (II deo)
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nova zbirka poezije dr Aleksandra Miloševića
 • Varaj me nežno (III deo)
 • Varaj me nežno (II deo)
 • Varaj me nežno (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesnađen (II deo)
 • Nesnađen (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Kad prasići utihnu (III deo)
 • Kad prasići utihnu (II deo)
 • Kad prasići utihnu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Da li je Nikola Tesla izmislio Internet?
 • Goli život Bulke Slepčeva
 • Zašto kasni Švedsko-srpski rečnik?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • "Pinokio" oduševio najmlađe posetioce u Stokholmu
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesvakidašnji koncert u Torontu: volite li "Katarinu"?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Koncert braće Teofilović u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Teška godina za buduće studente u Ontariju
 • Problemi oko dobijanja dozvole boravka u Kanadi
 • Zanimljiva anketa: treba li Kanada da postane jedna od SAD?
 • Vodič kroz Toronto
 • "Nojeva barka 747" u Montrealu
 • Granapče
 • Vodič kroz Toronto
 • Vidovdan i knez Lazar u tuđini
 • Druga generacija iseljenika u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Humanitarni koncert u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Kanađani i štednja
 • Vodič kroz Toronto
 • Taoci
 • Vodič kroz Toronto
 • U susret Filmskom festivalu u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Živa svirka u Torontu
 • Večernji provod u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • U tuđini sećanja ne blede
 • Milan i Danijel
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (5)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (4)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (3)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (2)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (1)
 • Priča o našim sudbinama (4)
 • Priča o našim sudbinama (3)
 • Priča o našim sudbinama (2)
 • Priča o našim sudbinama (1)
 • Strah od dvostrukog starenja
 • Pozorišna predstava "Do poslednjeg groša" u Kanadi
 • Sabor svetog arhanđela Gavrila
 • Crkve i organizacije u Kanadi
 • Važni telefoni u Kanadi





Početna strana | Forum | Rečnik | Igre | Pričaonica | Pregled sadržaja
O Krstarici | Uslovi | Privatnost | Reklamiranje | Poslovi | Kontakt

Copyright © Krstarica 1999-2019. Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.