Posebno izdvajamo

Novine Toronto - Kanada

Casopis Dijaspora - Svedska

Kisobran - Kanada

Srbi širom sveta

Pivo na ničijoj zemlji (2)


   05.07.2005

Pivo na nicijoj zemlji (2)Drugi deo intervjua sa Radetom Šerbedžijom

Kišobran: - Neko je Mocart, a neko odličan profesor u vinkovačkoj gimnaziji, kažeš u knjizi i kažeš da počinješ da veruješ u predodređenost ili sudbinu. To je velika uteha za nas mediokritete, koji nikad nećemo doseći neke visine koje si ti, recimo, dosegao. Mocart nije završio slavno, ne zna se ni gde mu je grob. Gledali smo svi taj veliki film - Formanov "Amadeus". Ide li nekako i zla kob obavezno uz veličinu?

R. Šerbedžija: - Ide sigurno u većini slučajeva. Po mom mišljenju, ono zbog čega smo predodređeni nekad samo ne uspije odjeknuti i čudni su ti putevi na kojim neko uspije aktivirati svoje stakleno zvono iz kojeg niču umjetnost i kreativnost, a neko ne, kao, npr. jedan moj profesor u vinkovačkoj gimnaziji, koji je ostao utopljen u alkoholu, a bio bi fantastičan režiser. Sve to spada u neku zadnju kemijsku formulu po kojoj ti nešto postaješ ili ne. Jedan čuveni francuski teatrolog je u "Pismu mladoj glumici" napisao kako u glumačkom poslu sreća igra najveću ulogu.

Kišobran: - Zašto su tebe zavoleli tvoji profesori na zagrebačkoj akademiji, kasnije reditelji, i zašto si baš ti dobio priliku da odigraš neke značajne uloge na početku karijere koje su ti kasnije omogućile da postaneš Rade Šerbedžija?

R. Šerbedžija: - Prije svega, to je stvar talenta. Ja sam se svojim talentom nametnuo. Da nije bila jedna prilika, bila bi neka druga i, što je jako važno - ja sam tu priliku iskoristio. Drugo, talenat nije dovoljan ako ne ide sa nekom vrstom inteligencije. Sreća takođe igra ulogu u toj kemijskoj formuli, ali i izdržljivost. Veliki maestro Gavela imao je jednu sarkastičnu, ali surovo istinitu, rečenicu za glumce: Buš velik glumac, ak buš zdrav! Dakle, treba brinuti o svom organizmu, jer je jugoslavenski teatar sedamdestih i osamdesetih godina zahtjevao veliku fizičku izdržljivost i spremnost glumaca. Nekada glumci nisu poklanjali pažnju scenskom pokretu, nosili su šal oko vrata, pušili cigaretu, pili, bili boemi, imali promukao glas itd. Mene je sport održao i danas me drži: fudbal i tenis u prvom redu.

Kišobran: - Vinkovci - grad tvog detinjstva i rane mladosti! Koliko sam shvatio iz knjige, još ih nisi nijednom posetio od rata naovamo. Stvarno, kad ćeš u Vinkovce ponovo i imaš li kod koga?

R. Šerbedžija: - Imam još prijatelja u Vinkovcima, ali pravo da ti kažem, ne želim više da prolazim tim stazama. Želim da mi moj amarkord ostane u sjećanju onakav kakav je bio nekada davno - netaknut. Kada bih ponovo tamo otišao, porušio bih nešto u sebi. Hoću da to ostane moj san, moja utopija, moja cesta...

Kišobran: - Arsen i ti. Kažeš u knjizi da si "arsenikom" davno zatrovan, tj. njegovim pesmama. Pre neki dan Arsen je napokon bio u Beogradu i Novom Sadu. Ti si stalno na svojim nastupima u Beogradu navijao da on tamo dođe, hrabrio i njega i publiku za taj susret. On se na kraju desio i, koliko sam mogao da pročitam iz štampe i da čujem od svojih prijatelja "arsenofila" - bilo je veličanstvano. Da li greši onaj ko tvrdi, kao ja, na primer, da je Arsen najveći jugoslovenski savremeni pesnik, a možda i umetnik uopšte?

R. Šerbedžija: - Pa, ja ne bih išao toliko definitivno u tu tvrdnju. Uopšte, rangiranje pjesnika je besmisleno. Postoji još toliko dobrih savremenih pjesnika u nas. Arsen je odličan pjesnik, ima i tu dodatnu, primenjenu poeziju koja se pjeva, dakle, svoje šansone. Mislim da bi on mogao pisati i odličnu prozu i to očekujem od njega u ovim zrelim godinama. Njegov jezik je toliko brz, misli iskričave, ali on je prije svijega zaokupljen muzikom i on je svakako naš najveći savremeni muzičar, tj. muzički umjetnik.

Kišobran: - Kažeš da si zarobljenik estetike Žike Pavlovića i da si bio njegov vojnik. Koja je to zapravo estetika i šta te je motivisalo da radiš sa njim?

R. Šerbedžija: - To ti je kao kad ti se nečije slikarstvo sviđa i kad neko ima svoj prepoznatljiv stil: Veličković, Sava Šumanović... Žikin prepoznatljivi filmski kadar, od koga su mnogi posuđivali, kao Kusturica, na primjer... Tu su onda njegovi dijalozi, jer Žika je bio i odličan pisac.

Kišobran: - Bio si u Sarajevu kad se zapucalo aprila 1992. U knjizi kažeš da je tvoja žena Lenka bila tad sa tobom, verovatno bi u Sarajevu i ostao. Kiš u "Grobnici za Borisa Davidoviča" kaže da je moralni imperativ svakog pravog čoveka da uvek bude među progonjenim, a ne među progoniteljima. Nekako mi se čini da se ta rečenica može primeniti na tvoj odnos prema tom suludom ratu, a i uopšte, na tvoje opredeljenje u kriznim momentima: 1971. u Zagrebu, 1991. u Beogradu...

R. Šerbedžija: - Tačno sam se tako osjećao u tom trenutku u Sarajevu. Kad je počelo to nerazumno bombardovanje grada, ja sam se tamo zatekao i smatrao sam da je tad moje mesto bilo pod tim bombama. To, naravno, ne znači da sam ja tada podržavao politiku Alije Izetbegovića, koga smatram krivim, kao i sve ove druge, za to što se desilo. Realnost je bila da su ginuli nevini ljudi, koji nisu bili u uniformama, i zato sam bio na njihovoj strani, na strani nevinih, progonjenih ljudi.

Kišobran: - Predstava "Majka Hrabrost", 1991. godina rata, ali i godina antiratnih protesta u Beogradu. I pored sopstvenog antiratnog angažmana i angažmana nekih drugih glumaca i umetnika, kažeš da si ubeđen da je moglo i trebalo više. Šta je moglo više, kad gledamo iz današnje perspektive?

R. Šerbedžija: - Dosta istaknutih ljudi i umjetnika okrenulo je glavu u tom svom razočaranju. Oni su bili užasnuti, ali nisu preduzeli ništa. Nije bilo dovoljno akcije. Mnogi su rekli - ovaj rat se mene ne tiče. Sjećam se kad su hrvatski glumci poslali pismo srpskim glumcima i u njemu rekli da padaju bombe na hrvatske gradove, na Dubrovnik... Srpski glumci nikada zvanično nisu odgovorili na to pismo. Šta tek reći o profesorima, advokatima i ostalim istaknutim pojedincima koji su ostali nijemi?

Kišobran: - U post skriptumu pominješ da će da izađe i nastavak tvojih autobiografskih zapisa, koji će biti fokusiran na značajne ljude koje si sretao u životu, one koji su te inspirisali i oni koji su ti život zagorčavali. Hoće li u sledećem nastavku biti manje nežnosti, a više "obračuna sa njima"? Uostalom, ti si Krležin duhovni naslednik, a znamo da Krleža nije štedeo nikoga.

R. Šerbedžija: - Neće. Već srpsko izdanje moje autobiografije ima 50-60 strana više, te strane i još nešto što ću tek da napišem biće taj drugi dio i prodavaće se u paketu sa prvim. Moj drug Borislav je trenutno u bolnici. On me je stalno požurivao da završim i taj drugi dio. U njemu će biti moji zapisi o Ciganima, znači, o nomadstvu i njihovom romantičnom karakteru, onda o mojoj trenutnoj situaciji u američkom filmu i ljudima sa kojima radim, seriji koju radim ovog ljeta, tetaru na Brionima…

Kišobran: - Finale tvoje knjige i pivo na ničijoj zemlji, na graničnom prelazu između Šida i Vinkovaca. Meni je takođe došlo da izađem iz voza između Šida i Tovarnika, kad sam tamo pre dve i po godine putovao. Arsen u svojoj "Rodoljubivoj pesmi" iz zbirke "Brod u boci" kaže: Potrebna mi je jedno ogoljela letnja postaja na pruzi Preković-Šibenik, utopljena u jaru, zlato i kamen... Šta misliš, da li bi se na toj ničijoj zemlji mogla odigrati pozorišna predstava sa tobom u glavnoj ulozi, onako ristićevski?

R. Šerbedžija: - Ha, ha... Sigurno da bi mogla, ali ja je već igram na Brionima. To je ta ideja - KPGT. Jugoslavije vjerojatno više biti neće, ali će biti novih KPGT-ova.

Kišobran: - Umesto da ostane zapamćen kao najbolji savremeni jugoslovenski pozorišni reditelj, Ljubiša Ristić će mnogima ostati u sećanju kao predsednik JUL-a. U knjizi opisuješ svoj razlaz sa njim, ali ne objašnjavaš njegovu odluku da se udruži sa Mirom Marković-Milošević. Zašto?

R. Šerbedžija: - Ako se raziđeš sa sopstvenim bratom ili sinom u profesionalnim stvarima, nećeš na njih bacati drvlje i kamenje. Ja to u knjizi ne radim ni sa drugim ljudima, koji su to zaslužili.

Kišobran: - Kakve reakcije očekuješ, pre svega u Beogradu i Zagrebu, na svoju knjigu? Da li su se onaj ostrašćeni Beograd i onaj ostrašćeni Zagreb pomirili sa Radetom Šerbedžijom?

R. Šerbedžija: - U Zagrebu je knjiga mjesecima bila na prvom mjestu po prodaji i dobila je fantastične kritike. Nakon svih onih pljuvanja i užasa koje sam doživio tamo, evo, ja sam po nekoj najnovijoj anketi izabran među sto najpopularnijih ljudi u istoriji, i to na 21. sam mjestu. Pogodi ko je na prvom? Tito, ha, ha... Onda ide Nikola Tesla. Pa, gospodo, ja se stvarno izvinjavam, ha, ha...


Razgovarao: Spasa Bošnjak
Fotografija: Nenad Stevanović

"Kišobran", Vankuver

    
SADRŽAJ

 • U Evropu na mala vrata
 • Premijera srpske dečje pozorišne predstave u Kanadi
 • Muzika koja izaziva zadovoljstvo
 • Primenjena nostalgija ili prepoznavanje u nepoznatom
 • Milutinović među 60 najuticajnijih stranaca u Kini
 • Priča iz života
 • Ljudskost običnog čoveka
 • Umetnica iz Srbije izlaže u Kanadi
 • Švedski tigar
 • Srpska naiva i pirotski ćilimi ponovo u Švedskoj
 • Život i smrt Milana Junaka
 • Misli pune nostalgije
 • Naše tamo, sada ovde
 • Završen kamerni festival u Otavi
 • Imigranti vole Kanadu
 • Školovanje bez obzira na imigracioni status
 • Pesma Evrovizije u Beogradu
 • Škola nacionalne istorije "Srbija kroz vekove"
 • Kebab, pica, šljivovica
 • Škola srpskog jezika za decu iz rasejanja
 • Štedi danas, štedi sutra
 • Pismeni zadatak: "Zašto volim Kanadu"
 • Poštar više ne zvoni
 • Suša
 • Uticaj imigranata na prosečnu platu u Kanadi
 • Književno druženje
 • Orhan Pamuk - dobitnik Nobelove nagrade
 • Psi-lutalice u emigraciji
 • Promocija knjige "Virtualna stvarnost"
 • Dani Nikole Tesle u Vankuveru
 • Srpkinja na velikoj sceni švedskog Dramatena
 • Radovan Treći u Torontu
 • Puno diploma, malo zaposlenih
 • Orilo se uz Bregu
 • Vankuver ili Čikago - gde je bolje?
 • Zavičajna letnja škola
 • Severnoamerička turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (2)
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (1)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (2)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (1)
 • Promocija časopisa "Čiode"
 • Žaklina Bandeka: lagano, šaljivo, savremeno
 • Koncert Stefana Milenkovića u Torontu
 • Tesla - najveći srpski naučnik i hrvatski znanstvenik
 • Ponosimo se i svojim poreklom i novom zemljom
 • Medicinski saveti na srpskom jeziku
 • Srbi - najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu
 • Zašto Hadersfild?
 • Srbi čuvaju svoje nasleđe
 • Pivo na ničijoj zemlji (2)
 • Pivo na ničijoj zemlji (1)
 • Baš-Čelik - igra koja osvaja
 • Narodno pozorište iz Beograda gostuje u Stokholmu
 • Programi za mlade iz srpske dijaspore
 • Hiljaditi broj lista "Novine Toronto"
 • Promocija knjige "Uh, Kanada"
 • Čola oduševio Toronto
 • Srpske knjige za srpske škole
 • U razdeljak te ljubim
 • Kanađani i Amerikanci u srpskom kolu
 • Bajaga i instruktori u Torontu
 • Kraljica Cigana
 • Američka turneja orkestra Bobana Markovića
 • Lepota neponovljivog trenutka
 • "Sivi kamion" protutnjao Montrealom!
 • Putopis iz Mineapolisa (2)
 • Putopis iz Mineapolisa (1)
 • "Džez je za mene limunada..."
 • Srbi na Evropskom festivalu
 • Naučnici dokazali korist od drugog jezika
 • Mali rečnik nostalgije (2)
 • Mali rečnik nostalgije (1)
 • Lošiji položaj imigranata
 • Rambo Amadeus zapalio Toronto
 • Nakon premijere u Montrealu i Otavi, "Mali svet" osvaja svet
 • Najlakše do izbegličkog statusa
 • Pojedini imigranti izuzeti od obaveze posedovanja legitimacije
 • Imate li PR legitimaciju?
 • Beograd osamdesetih u Torontu 2003.
 • Dela srpskih pisaca na švedskom jeziku
 • Ideal: kanadski život, američki posao, evropska kultura
 • Imovina prosečnog Kanađanina i šta novac može da pruži
 • Olakšano useljenje u Kanadu
 • Pokondirena Krista (2)
 • Pokondirena Krista (1)
 • "Pokondirena tikva" u Kanadi
 • Vodič kroz Toronto
 • Festival u Torontu: premijera filma "Sjaj u očima"
 • Emigrantska priča
 • Švedski TV kanal na srpskom i sajt ćirilicom
 • Seks u tuđini (2)
 • Seks u tuđini (1)
 • Vodič kroz Toronto
 • "Sumnjivo lice" u Kanadi
 • Srpski pisci na švedskom jeziku
 • Svetski mecosopran u Torontu
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (4)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (3)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (2)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (1)
 • Izložba ikona u Stokholmu
 • Anđeo iza ogledala
 • Studije na višim školama u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (II deo)
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nova zbirka poezije dr Aleksandra Miloševića
 • Varaj me nežno (III deo)
 • Varaj me nežno (II deo)
 • Varaj me nežno (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesnađen (II deo)
 • Nesnađen (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Kad prasići utihnu (III deo)
 • Kad prasići utihnu (II deo)
 • Kad prasići utihnu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Da li je Nikola Tesla izmislio Internet?
 • Goli život Bulke Slepčeva
 • Zašto kasni Švedsko-srpski rečnik?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • "Pinokio" oduševio najmlađe posetioce u Stokholmu
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesvakidašnji koncert u Torontu: volite li "Katarinu"?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Koncert braće Teofilović u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Teška godina za buduće studente u Ontariju
 • Problemi oko dobijanja dozvole boravka u Kanadi
 • Zanimljiva anketa: treba li Kanada da postane jedna od SAD?
 • Vodič kroz Toronto
 • "Nojeva barka 747" u Montrealu
 • Granapče
 • Vodič kroz Toronto
 • Vidovdan i knez Lazar u tuđini
 • Druga generacija iseljenika u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Humanitarni koncert u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Kanađani i štednja
 • Vodič kroz Toronto
 • Taoci
 • Vodič kroz Toronto
 • U susret Filmskom festivalu u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Živa svirka u Torontu
 • Večernji provod u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • U tuđini sećanja ne blede
 • Milan i Danijel
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (5)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (4)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (3)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (2)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (1)
 • Priča o našim sudbinama (4)
 • Priča o našim sudbinama (3)
 • Priča o našim sudbinama (2)
 • Priča o našim sudbinama (1)
 • Strah od dvostrukog starenja
 • Pozorišna predstava "Do poslednjeg groša" u Kanadi
 • Sabor svetog arhanđela Gavrila
 • Crkve i organizacije u Kanadi
 • Važni telefoni u Kanadi





Početna strana | Forum | Rečnik | Igre | Pričaonica | Pregled sadržaja
O Krstarici | Uslovi | Privatnost | Reklamiranje | Poslovi | Kontakt

Copyright © Krstarica 1999-2019. Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.