Varaj me nežno (II deo) | 
17.02.2003 |
 Više i ne obraćam pažnju na krupna slova. Nosim lupu i proučavam samo minijature. Toliko sam se deformisao da čak i u novinama čitam samo umrlice, jer su one date najsitnijim slovima i dugo pokušavam da dokučim šta su hteli da kažu skrivenom porukom kako će mister Smit biti sahranjen u ponedeljak.
Telemarketing je još jedan fenomen koji me obara s nogu. Stvarno ne znam kroz kakav trening prolaze ljudi koji to rade, ali sam duboko uveren da im daju živo meso i da ih bičuju pre ulaska u one male boksove odakle nas zovu i nude sve i svašta ne bi li ih što više razdražili. Pošto su izdresirani do perfekcije, za njih jednostavno ne postoji "ne" kao odgovor. Imaju spremljenu rečenicu za svako vaše izvrdavanje, kovertirana tri poteza unapred kojima će vas matirati pre nego što dođete sebi.
Spuštanje slušalice ne pomaže, jer će vas u narednih sat vremena izludeti sa dvadesetak poziva; ubeđivanje da vam nije potrebna nova long distance kompanija koja nudi izuzetno povoljne cene (koje se obično dupliraju kada dobijete prvi račun, a sve je to objašnjeno u delu na dnu strane, štampano najmanjim mogućim slovima) - potpuno je iluzorno, jer će vas vrhunski profesionalac čas posla ubediti da vam je upravo to nedostajalo u životu i vi ćete završiti razgovor čudeći se kako ste uopšte mogli da živite bez takve pogodnosti. Kao jedini lek protiv ove pošasti toplo preporučujem najefikasnije sredstvo: isključite telefon. To jedino pomaže. Uostalom, ko vas i zove osim telefonskih prodavaca magle?
Hoćete da radite od kuće, lak, jednostavan posao, da budete svoj gazda i zarađujete stotinak hiljada godišnje? Nema problema. Toliko "kompanija" nudi svoje usluge da prosto ne znate za koju da se odlučite. Sve jedna bolja od druge, sa stažom od preko dve godine u "biznisu". Recimo da odaberete sklapanje nekih igračaka. Za nekoliko dana dobićete od novog poslodavca delove i detaljno uputstvo sa računom koji treba da platite. Kako kakvim računom? Pa za te delove. Niste valjda mislili da je to besplatno?
Kada danonoćnim radom uspete da ispunite normu od pet hiljada komada na dan i na kraju prve nedelje pošaljete igračkice tamo gde treba, uskoro će vam stići odgovor da, nažalost, ne mogu da vas isplate, jer vaš rad ne odgovara njihovim standardima. Hoćete da ih tužite? Nema problema, samo trebalo je da pročitate znate već šta... Pa small print - naravno, gde lepo piše da firma zadržava pravo da odredi kvalitet proizvoda po sopstvenom standardu. Miriše na vam na najobičniju primitivnu prevaru? Možda i jeste, ali i to često prolazi.
Imate sopstvenu firmu i veći partner vas poziva da učestvujete u obimnom projektu. Veliki posao - velika zarada i vi bez predaha radite kao konj, zapošljavate ljude da vam pomognu, plaćate ih uredno i privodite posao kraju. Bilo je naporno, ali isplatilo se, smeši vam se velika suma i vi zovete kompanjona da vidite kada stiže ček. A onda - mala neprijatnost od koje vas podilaze žmarci. Centrala vas obaveštava da je broj isključen. Sedate u kola i jurite do njegove firme na kojoj već stoji veliki natpis: For Lease. Gledate u velika crvena slova i lepo osećate kako vam uši ubrzano rastu, a iz grudi izlazi zvuk sličan njakanju. Pametniji partner je pokupio lovu i proglasio bankrot. Hoće li završiti u zatvoru? Pa normalno da neće, on je samo postupio po uigranim pravilima ovdašnjeg "biznisa".
Nebojša Milosavljević, "Kišobran", Vankuver
|
Krstarica
