Posebno izdvajamo

Novine Toronto - Kanada

Casopis Dijaspora - Svedska

Kisobran - Kanada

Srbi širom sveta

Severnoamerička turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića


   25.06.2006

Severnoamericka turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadica

Pre sedam-osam godina na džez odeljenju lokalne prodavnice ploča natrčao sam na CD naslovljen "Kruševo", koji je bio potpisan sa dva imena. Prvo ime mi je bilo više nego poznato – Vlatko Stefanovski, ali o Miroslavu Tadiću u tom trenutku nisam znao ništa. Disk sam s velikim nestrpljenjem doneo kući i već posle prvog slušanja potpuno se zaljubio u njegov sadržaj. Vlatko i Miroslav su jednostavno na akustičnim gitarama obradili deset makedonskih folk pesama a sve to snimili u neobičnom prostoru spomenika posvećenom ustanku protiv Turaka u malom mestu u centralnoj Makedoniji. Muzika s "Kruševa" bila je praznik za uši ne samo za muzičke sladokusce nego i za audiofile, tj. ljubitelje perfektnog haj-faj zvuka.

Pre dva meseca od prijatelja sam dobio na slušanje i njihov najnoviji CD - "Treta majka", a samo nekoliko dana posle toga stigla je vest da će Miroslav i Vlatko u okviru svoje severnoameričke turneje posetiti i Vankuver. Prelepa sala Jevrejskog kulurnog centra bila je tog 20. maja mala da primi sve zainteresovane, pa je Peđa Čeganjac u poslednjem trenutku morao da pridoda još jedan koncert. Dvočasovni program podigao je publiku na noge, a dvojica muzičara mogli su da odu tek posle drugog bisa. Sutradan ih je čekao avion za Kalgari, prekosutra za Edmonton, i tako redom u devet gradova do 29. maja, kada se turneja završila u Detroitu.

Gitaristu Vlatka Stefanovskog ne treba posebno predstavljati pošto je dve decenije predvodio jednu od najvećih jugoslovenskih rok grupa - "Leb i sol", koja je već na početku svoje karijere napravila znatan pomak od rokenrola i ušla u tada jako popularne vode džez-roka. Pod uticajem Džona Meklohlina i njegove grupe "Mahavishnu Orchestra" Vlatko je okupio trojicu odličnih skopskih muzičara: basistu Bodana Arsovskog, klavijaturistu Nikolu - Kokija Dimuševskog i bubnjara Garabeta Tavitijana, i istoriju jugo-roka zauvek obeležio sa devet studijskih albuma. Posle raspada grupe "Leb i sol", koja je te 1995. bila na vrhuncu svojih kreativnih potencijala, sva četvorica okrenula su se svojim solo-projektima, a na leto se ponovo okupljaju da obeleže 30 godina od osnivanja.

Miroslav Tadić je široj publici postao poznat posle početka saradnje s Vlatkom, iako je tokom devedestih godina učestvovao u mnogobrojnim muzičkim projektima. Pored tri CD-a makedonske tradicionalne muzike koje je snimio s Vlatkom, pre tri godine napravio je svoj solo "makedonski projekat" s legendarnom pevačicom Vanjom Lazarovom. Miroslav već dugo godina predaje na kalifornijskom Art institutu u Los Anđelesu, na koji je još kao student dospeo davne 1979. U kratkom razgovoru koji smo napravili između dva vankuverska koncerta Vlatko i Miroslav pričaju o svojim trenutnim i budućim planovima.

VLATKO

Kišobran: Koncert u Vankuveru je drugi po redu koncert na vašoj severnoameričkoj turneji. Zbog velikog interesovanja publike dodat je još jedan koncert. Kako je protekao prvi nastup u Los Anđelesu?

Vlatko: Moj i Tadićev projekat je po formi minimalistički, ali po efektu koji izaziva je stvarno veliki. Interesovanje publike je ogromno i za naše koncerte, ali i za CD-e koje smo dosad napravili. To su ljudi koji vole tradicionalnu balkansku muziku, zatim ljudi koji vole gitarsku muziku, onda audiofili, koji vole da slušaju vrhunski snimak i produkciju...

Kišobran: Jugoslovenska publika, tvoji fanovi i fanovi grupe "Leb i sol" proširili su se na pet kontinenata. Kakve su tvoje emocije na ovim turnejama po dijaspori i uopšte ta famozna činjenica (za mene je to npr. fascinantno) da si domaći u potpuno stranom i dalekom gradu?

Vlatko: Svet se smanjio zahvaljujući tehnologiji i globalizaciji. U šali volim da kažem da se svet balkanizirao. Zapad nam je nametnuo svoj način života i svoje proizvode: hamburgere, farmerke, muziku, ali je isti taj Zapad od nas kupio šarm i anarhiju u pozitivnom smislu.

Kišobran: Tematski, muzika koju ti i Miroslav svirate nastavlja se na tvoj koncept istraživanja balkanske, tj. makedonske, etno muzike. Sa "Leb i sol" to se moglo definisati kao etno-džez, a ovo sad s Miroslavom, na kojoj polici u muzičkoj radnji bi to trebalo da stoji?

Vlatko: Svakako na world music. Etno je termin koji meni malo smeta, jer etno znači narod. Onda ispada da su to neki narodi iz trećeg sveta, necivilizovani. Muzika koji mi radimo jeste pod uticajem tradicionalne muzike, ali i klasične muzike, flamenka...

Kišobran: Pored ovog projekta s Miroslavom, reci nam čime se još u muzičkoj karijeri baviš?

Vlatko: Trenutno radim na okupljanju grupe "Leb i sol". Imaćemo na leto desetak koncerata po gradovima Balkana. Prva dva koncerta biće u julu i avgustu u Bitolju i Ohridu, a od njih ćemo uraditi live CD i DVD. Snimićemo i jednu novu pesmu, ali ne znam hoće li iz toga proizići nešto ozbiljnije.

Kišobran: Kad pričamo o grupi "Leb i sol", kao jednoj od najznačajnijih grupa jugoslovenske muzike: devet studijskih albuma, jedna kompilacija muzike za film i pozorište i dva albuma uživo zaista jeste plodan rezultat vaše karijere, ali mi se nekako čini da ste ostali nedorečeni, tj. da je grupa prestala s radom kad je bila na vrhuncu svojih kreativnih potencijala.

Vlatko: Jeste. Nama u to vreme nije bila dostupna ova današnja tehnologija, pa je sad prilika da i na njoj radimo. S druge strane, znatiželjni smo da vidimo koliko je taj naš stari materijal danas relevantan. Publika sve vreme to traži i ja sam osećao taj pritisak. I ostali članovi grupe "Leb i sol", a i ja lično srećni smo zbog ponovnog okupljanja.

Kišobran: Redovan si gost i na svim scenama bivših jugoslovenskih republika – u Beogradu, na EXIT-u u Novom Sadu, u Zagrebu, Mostaru, Sarajevu, Budvi, evo, u junu sviraš u Mariboru... Šta ti primećuješ da se promenilo kod publike u odnosu na staru Jugoslaviju, ako se uopšte nešto promenilo?

Vlatko: Ništa posebno se nije promenilo. Pristigla je generacija koja je rođena u onim zlim vremenima i oni traže good times. Treba im rokenrol i pozitivna komunikacija, ali se ni njihovi roditelji ne daju, pa tako imamo dve generacije u publici.

MIROSLAV

Kišobran: Ovo nije tvoj prvi nastup u Vankuveru. Prošle godine u ovo vreme pratio si Radeta Šerbedžiju. Koliko znam, imaš i blisku rodbinu ovde?

Miroslav: Da, meni je sva najbliža rodbina ovde u Vankuveru. Moja sestra je s mužem došla u Vankuver 1992, a ja sam u Los Anđelesu još od davne 1979.

Kišobran: Kako si ti zadovoljan početkom tvoje i Vlatkove severnoameričke turneje?

Miroslav: Vlatko i ja smo uvek srećni kad sviramo zajedno i uvek se trudimo da sviramo najbolje što možemo. Imamo sreće i da putujemo s našim tonskim tehničarem, koji poznaje našu muziku. Sala Jevrejskog kulturnog centra ovde je prelepa, tako da će publika sigurno biti zadovoljna.

Kišobran: Predaješ gitaru na California Arts školi u Los Anđelesu, gde živiš od 1979. Kako je došlo do toga da odeš iz Srbije u SAD?

Miroslav: Školu je zapravo osnovao Volt Dizni kao svoju zadužbinu pred smrt. On je želeo da napravi jednu umetničku akademiju: muzičku, baletsku, likovnu i pozorišnu i filmsku pod jednim krovom. Škola je prilično avangardna u shvatanju umetnosti, a na muzičkoj akademiji proučava se world music – pored afričke i indijske muzike, izučava se muzika Balkana, za šta sam ja u stvari zadužen.

Kišobran: U jednom intervjuu, na pitanje zašto ne sviraš srpsku muziku, već makedonsku, kažeš da "srpska muzika nije prilagodljiva za gitaru i da je pomalo monotona: dvočetvrtinski ritmovi i proste melodije". Pretpostavljam da te je taj afinitet prema makedonskoj muzici logično doveo da Vlatka Stefanovskog. Kako je teklo to vaše muzičko upoznavanje?

Miroslav: Taj citat baš i nije potpuno tačan. Daleko od toga da je srpska muzika monotona i nezanimljiva, ali nije prilagodljiva za gitaru. Kada se, na primer, neke kompozicije koje su pisane za gajde ili frulu prebace za gitaru, gube se neki elementi. Jako volim srpsku muziku i skoro sam počeo saradnju sa braćom Teofilović, koji se tom muzikom bave na zaista ozbiljan način. Sa Vlatkom sam se sreo slučajno, na koncertu našeg zajedničkog prijatelja, pokojnog Vojina Draškocija, na kojem smo svirali jednu tačku. Moja tadašnja diskografska kuća snimila je i izdala naš prvi CD - "Kruševo", koji je snimljen u autentičnom ambijentu memorijalnog spomenika u Makedoniji.

Kišobran: U pomenutom intervjuu rekao si i da ti i Vlatko u stvari, "osim gitare kao instrumenta, nemate mnogo zajedničkih referentnih tačaka – Vlatko je džez-rok gitarista, a tvoj stil je više klasičan s uticajima flamenka". Ipak, na bini zvučite kao jedan organizam. Kako ste uspeli da se ukomponujete s tako različitim stilovima? Ko se kome više prilagodio?

Miroslav: Razlika među nama je isključivo tehničke prirode, znači, tehnika sviranja, a muzički ukus nam je isti. I ja sviram i volim električnu gitaru kao i Vlatko, tako da u suštini tu i nije bilo mnogo prilagođavanja. Bilo je to kao kad se sklopi pazl - od različitih delova dobijete jednu finu celinu.

Kišobran: Šta po tvom mišljenju treba dodatno uraditi da balkanska muzika dobije zasluženo mesto na svetskoj muzičkoj mapi, pre svega u komercijalnom smislu?

Miroslav: Kad bih ja to znao, onda bih verovatno bio producent ili promoter. Evo, ovaj naš projekat je jedan doprinos promovisanju balkanske muzike, i koliko nam je drago što sviramo za naše ljude koji su daleko od domovine, važno nam je da dođe i što više Kanađana i Amerikanaca.

Spasa Bošnjak, "Kišobran", Vankuver

    
SADRŽAJ

 • U Evropu na mala vrata
 • Premijera srpske dečje pozorišne predstave u Kanadi
 • Muzika koja izaziva zadovoljstvo
 • Primenjena nostalgija ili prepoznavanje u nepoznatom
 • Milutinović među 60 najuticajnijih stranaca u Kini
 • Priča iz života
 • Ljudskost običnog čoveka
 • Umetnica iz Srbije izlaže u Kanadi
 • Švedski tigar
 • Srpska naiva i pirotski ćilimi ponovo u Švedskoj
 • Život i smrt Milana Junaka
 • Misli pune nostalgije
 • Naše tamo, sada ovde
 • Završen kamerni festival u Otavi
 • Imigranti vole Kanadu
 • Školovanje bez obzira na imigracioni status
 • Pesma Evrovizije u Beogradu
 • Škola nacionalne istorije "Srbija kroz vekove"
 • Kebab, pica, šljivovica
 • Škola srpskog jezika za decu iz rasejanja
 • Štedi danas, štedi sutra
 • Pismeni zadatak: "Zašto volim Kanadu"
 • Poštar više ne zvoni
 • Suša
 • Uticaj imigranata na prosečnu platu u Kanadi
 • Književno druženje
 • Orhan Pamuk - dobitnik Nobelove nagrade
 • Psi-lutalice u emigraciji
 • Promocija knjige "Virtualna stvarnost"
 • Dani Nikole Tesle u Vankuveru
 • Srpkinja na velikoj sceni švedskog Dramatena
 • Radovan Treći u Torontu
 • Puno diploma, malo zaposlenih
 • Orilo se uz Bregu
 • Vankuver ili Čikago - gde je bolje?
 • Zavičajna letnja škola
 • Severnoamerička turneja Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (2)
 • Kako dobiti i izgubiti posao u Americi (1)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (2)
 • Vremeplov jedne generacije: sedamdesete (1)
 • Promocija časopisa "Čiode"
 • Žaklina Bandeka: lagano, šaljivo, savremeno
 • Koncert Stefana Milenkovića u Torontu
 • Tesla - najveći srpski naučnik i hrvatski znanstvenik
 • Ponosimo se i svojim poreklom i novom zemljom
 • Medicinski saveti na srpskom jeziku
 • Srbi - najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu
 • Zašto Hadersfild?
 • Srbi čuvaju svoje nasleđe
 • Pivo na ničijoj zemlji (2)
 • Pivo na ničijoj zemlji (1)
 • Baš-Čelik - igra koja osvaja
 • Narodno pozorište iz Beograda gostuje u Stokholmu
 • Programi za mlade iz srpske dijaspore
 • Hiljaditi broj lista "Novine Toronto"
 • Promocija knjige "Uh, Kanada"
 • Čola oduševio Toronto
 • Srpske knjige za srpske škole
 • U razdeljak te ljubim
 • Kanađani i Amerikanci u srpskom kolu
 • Bajaga i instruktori u Torontu
 • Kraljica Cigana
 • Američka turneja orkestra Bobana Markovića
 • Lepota neponovljivog trenutka
 • "Sivi kamion" protutnjao Montrealom!
 • Putopis iz Mineapolisa (2)
 • Putopis iz Mineapolisa (1)
 • "Džez je za mene limunada..."
 • Srbi na Evropskom festivalu
 • Naučnici dokazali korist od drugog jezika
 • Mali rečnik nostalgije (2)
 • Mali rečnik nostalgije (1)
 • Lošiji položaj imigranata
 • Rambo Amadeus zapalio Toronto
 • Nakon premijere u Montrealu i Otavi, "Mali svet" osvaja svet
 • Najlakše do izbegličkog statusa
 • Pojedini imigranti izuzeti od obaveze posedovanja legitimacije
 • Imate li PR legitimaciju?
 • Beograd osamdesetih u Torontu 2003.
 • Dela srpskih pisaca na švedskom jeziku
 • Ideal: kanadski život, američki posao, evropska kultura
 • Imovina prosečnog Kanađanina i šta novac može da pruži
 • Olakšano useljenje u Kanadu
 • Pokondirena Krista (2)
 • Pokondirena Krista (1)
 • "Pokondirena tikva" u Kanadi
 • Vodič kroz Toronto
 • Festival u Torontu: premijera filma "Sjaj u očima"
 • Emigrantska priča
 • Švedski TV kanal na srpskom i sajt ćirilicom
 • Seks u tuđini (2)
 • Seks u tuđini (1)
 • Vodič kroz Toronto
 • "Sumnjivo lice" u Kanadi
 • Srpski pisci na švedskom jeziku
 • Svetski mecosopran u Torontu
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (4)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (3)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (2)
 • Veliki derbi - kako sam postao fudbalski trener (1)
 • Izložba ikona u Stokholmu
 • Anđeo iza ogledala
 • Studije na višim školama u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (II deo)
 • Hokej na ledu - fudbal u srcu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nova zbirka poezije dr Aleksandra Miloševića
 • Varaj me nežno (III deo)
 • Varaj me nežno (II deo)
 • Varaj me nežno (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesnađen (II deo)
 • Nesnađen (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Kad prasići utihnu (III deo)
 • Kad prasići utihnu (II deo)
 • Kad prasići utihnu (I deo)
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Da li je Nikola Tesla izmislio Internet?
 • Goli život Bulke Slepčeva
 • Zašto kasni Švedsko-srpski rečnik?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • "Pinokio" oduševio najmlađe posetioce u Stokholmu
 • Vodič kroz Toronto
 • Nesvakidašnji koncert u Torontu: volite li "Katarinu"?
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Koncert braće Teofilović u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Teška godina za buduće studente u Ontariju
 • Problemi oko dobijanja dozvole boravka u Kanadi
 • Zanimljiva anketa: treba li Kanada da postane jedna od SAD?
 • Vodič kroz Toronto
 • "Nojeva barka 747" u Montrealu
 • Granapče
 • Vodič kroz Toronto
 • Vidovdan i knez Lazar u tuđini
 • Druga generacija iseljenika u Švedskoj
 • Vodič kroz Toronto
 • Vodič kroz Toronto
 • Humanitarni koncert u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Kanađani i štednja
 • Vodič kroz Toronto
 • Taoci
 • Vodič kroz Toronto
 • U susret Filmskom festivalu u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • Živa svirka u Torontu
 • Večernji provod u Torontu
 • Vodič kroz Toronto
 • U tuđini sećanja ne blede
 • Milan i Danijel
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (5)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (4)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (3)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (2)
 • Dnevnik našeg iseljenika u Kanadi (1)
 • Priča o našim sudbinama (4)
 • Priča o našim sudbinama (3)
 • Priča o našim sudbinama (2)
 • Priča o našim sudbinama (1)
 • Strah od dvostrukog starenja
 • Pozorišna predstava "Do poslednjeg groša" u Kanadi
 • Sabor svetog arhanđela Gavrila
 • Crkve i organizacije u Kanadi
 • Važni telefoni u Kanadi





Početna strana | Forum | Rečnik | Igre | Pričaonica | Pregled sadržaja
O Krstarici | Uslovi | Privatnost | Reklamiranje | Poslovi | Kontakt

Copyright © Krstarica 1999-2019. Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.