najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Novak – najbolji protiv najjačih

Sve komercijalniji „univerzalni teniski rejting” (UTR) uzima u obzir i snagu protivnika. – Iste brojke za sve, od juniora do veterana.

Teniski rejting, izražen kroz ATP poene, dugo nije doživeo inovacije i svakako će nastaviti da im se opire, kao što se i pravila tenisa upornije opiru promenama u odnosu na druge sportove.

Danas važeći sistemi šahovskog i teniskog rejtinga uvedeni su na svetskom nivou u gotovo isto vreme, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pod uticajem uzleta informatike i razvoja baza podataka. Međutim, sistem teniskih ATP poena, uveden 1973, nije pratio šahovski model Arpada Eloa, koji je Svetska šahovska federacija (FIDE) primenila 1970.

Prva velika razlika je u tome što šahovski rejting direktno zavisi od rejtinga pojedinačnih protivnika, dok se teniskim pobedama „ne gleda u zube”, čak i kada su ostvarene protiv daleko slabijih rivala.

Druga raskrsnica dva sistema je trajanje rejtinga. U šahu se on ne gubi pauziranjem. Samo se zamrzava do ponovnog aktiviranja (kada se koriguje ostvarenim rezultatom) i može da traje do kraja života, što je donekle u skladu sa činjenicom da se mnogi šahisti takmiče profesionalno daleko duže nego teniseri. Trajanje teniskog rejtinga je ograničeno na godinu dana. Posle jednogodišnje pauze brišu se svi poeni iz prethodne godine.

Ima još razlika, ali ove dve su dovoljne da objasne manjkavosti oba sistema. Prva razlika je očito u korist šahovskog rejtinga, jer razlikuje konkurenciju u kojoj su ostvarene pobede.

Problem trajanja rejtinga je delikatniji. Nerealno je da traje celog života, a pomalo nepraktično – ili surovo – da se gubi posle godinu dana. Primera radi, kada se Elo rejting primeni na današnji tenis, Novak Đoković je u ovom trenutku drugi, iza Rodžera Federera, zahvaljujući kapitalu stečenom u periodu 2011-2016.

Usput, možemo da navedemo i treću razliku, koja predstavlja jednu od najvećih mana šahovskog rejtinga: startni rejting u šahu zavisi od prvih turnira i može da bude nerealno visok ili nizak, što se kasnije sporo koriguje.

Tema ovog članka je sve popularniji i komercijalniji „univerzalni teniski rejting” (UTR), koji se približava šahovskom uklanjanjem prve pomenute razlike: svaki rezultat se meri u odnosu na UTR protivnika.

Začet u SAD, opet na talasu razvoja informatike, UTR je orijentisan pre svega na masovni amaterski tenis, ali obuhvata i sve profesionalce. Računa se na osnovu rezultata i snage protivnika u poslednjih 30 mečeva, tokom najviše godinu dana, što znači da je rok trajanja zadržan. Raspon UTR je od startnog 1 do maksimalnih 16,50. Gornju brojku niko nije dostigao, ali vrhunski asovi prelaze 16 i razlikuju se međusobno na dve decimale (što je isto kao da je raspon od 100 do 1.650).

Šta je najvažnija svrha UTR? Mogućnost da se svi teniseri, od juniora do veterana, usklade po snazi, kao i u šahu. Da je korišćenje UTR postalo vrlo komercijalno – na primer poželjno za organizatore koji određuju nosioce, sastav i snagu turnira – potvrđuju i sve bogatiji partneri projekta. Jedan od poslednjih je Leri Elison, vlasnik Orakla i celokupnog turnira u Indijan Velsu.

Novi rejting, donekle inspirisan i hendikepom u golfu, uveliko se primenjuje u SAD, posebno na studentskim i juniorskim turnirima, ali i na amaterskim, gde mogu da se usklade igrači koje deli starosna dob od 50 i više godine. Tvrdi se da UTR trenutno obuhvata rezultate šest miliona mečeva, oko 600.000 igrača iz blizu 200 zemalja.

Iako su mali izgledi da se Udruženje teniskih profesionalaca (ATP) odrekne svog sistema, vlasnici UTR očito imaju interesa da svoj sistem popularišu i prodaju masi amatera, koja predstavlja najveće tržište. Potom može da se desi da dobijemo dva paralelna rejtinga koji će međusobno da se bore za popularnost.

Đoković rekorder Elo rejtinga

Kada se teniski rezultati računaju po sistemu profesora Arpad Eloa, u odnosu na snagu protivnika, brojke se u mnogome razlikuju. Evo deset rekordnih Elo rejtinga profesionalne ere, prema popularnoj listi Gregora Riglera. Skor Novaka Đokovića iz maja 2015. nadmašuje sve druge, a posebno je upadljiva razlika u odnosu na petoplasiranog Rodžera Federera:

1. Novak Đoković      2.335

2. Bjern Borg  2.310

3. Džon Mekinro         2.304

4. Rafael Nadal         2.274

5. Rodžer Federer      2.254

6. Ivan Lendl            2.253

7. Džimi Konors         2.191

8. Boris Beker           2.168

9. Endi Mari 2.159

10. Pit Sampras        2.132

(Marjan Kovačević, „Tanjug“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike