U trendu

Si-En-En o Novaku Đokoviću: Klinac iz ratom razorenog Beograda koji je osvojio svet

Pre početak poslednjg Grend slem turnira u sezoni, US opena, novinari čuvene medijske kuće Si-En-En pozabavili su se fenomenom Novaka Đokovića, najvećeg favorita za osvajanje turnira u Njujorku i najboljeg tenisera na planeti.

View this post on Instagram

Believe in yourself. Every. Single. Day. 👶 #tbt

A post shared by Novak Djokovic (@djokernole) on

Novak Đoković je imao 11 godina i spavao je u krevetu kada ga je probudila eksplozija, praćena sirenom za uzbunu komadići polomljenog stakla.

Tog 24. marta 1999. godine, počelo je bombardovanje Beograda.

Dok je njegov otac Srđan pomagao supruzi Dijani, koja se onesvestila nakon što je glavom udarila u radijator posle eksplozije, Novak je tražio braću po mrklom mraku u stanu.

„Sa 11 godina, ja sam bio veliki brat. Bio sam zadužen za njihovu bezbednost od početka bombardovanja“, napisao je Đoković u autobiografiji.

Neverovatno putovanje

Dve decenije kasnije, 32-godišnji Đoković je favorit za osvajanje Ju-Es Opena, koji počinje 26. avgusta.

Novak je osvojio četiri od poslednjih pet grend slem turnira. Sada ima 16 trofeja, samo dva manje od Nadala i četiri od Federera.

Putovanje od razorenog Beograda do vrha ATP liste je izvanredno.

U uvodu autobiografije, Đoković je objasnio kakvi su bili izgledi za uspeh.

„Dečak kao ja, odrasta u Srbiji i postaje teniski šampion? To je malo verovatno – u najboljem slučaju. A još kada počnu da padaju bombe, onda je neverovatno“.

Sklonište

U prvom poglavlju autobiografije – „bekhendi i skloništa“, Đoković se priseća noći koja mu je promenila život zauvek.

Nakon što je njegova majka došla svesti, porodica je krenula ka zgradi u kojoj je živela Novakova tetka, a koja je imala sklonošte.

Dok su trčali ka skloništu, Novak je pao na sred ulice.

„Tada se dogodilo. I dan danas, glasni zvukovi me ispune strahom“.

Dve rakete su, iznad njegove glave, preletele i pogodile bolnicu u blizini.

„Sećam se da je nebo sijalo kao zrela mandarina“.

Stigli su do skloništa, u kojem je bilo 20 porodica.

„Deca su plakala. Nisam prestajao da drhtim do jutra“.

Si-En-En se priseća intervjua iz 2015. godine, kada je Đoković otkrio da su u skloništu provodili svaku noć i da su imali struje samo nekoliko sati dnevno.

„To je nešto što ne želim da iko iskusi. Dva i po meseca, svaki dan i svaku noć, bombe su padale na grad. Bombe i rakete su padale bukvalno na pola kilometra od nas“.

„Magično detinjstvo“

Do te noći 1999. godine, Đoković je uživao u, kako je rekao, magičnom detinjstvu.

Počeo je da igra tenis sa četiri godine i prvi je u porodici koji se oprobao u tom sportu.

„To je bila sudbina. Nešto što se pojavilo niotkuda. Video sam teniski teren i video tenis na televiziji. Otac mi je kupio mali reket i mislim da je to momenat kada smo se svi zaljubili u tenis“, rekao je Novak za Si-En-En 2014. godine.

Jelena Genčić ga je primetila na Kopaoniku kada je imao šest godina, i rekla njegovim roditeljima da je Novak najveći talenat koji je videla od Monike Seleš.

Pet godina su radili zajedno a za to vreme je naučio mnogo o tenisu i o životu.

Vest o njenoj smrti 2013. godine ga je potresla toliko da je otkazao konferenciju za medije nakon meča na Rolan Garosu.

Drugačija perspektiva

Iako je bombardovanje moglo lako da prekine Novakovu tenisku karijeru, ono mu je pružilo potpuno drugačiju perspektivu.

„Mnogo više cenim sve vrednosti koje imam u životu. Od tenisa do čega god… Znam kako je biti bez ičega, a znam i kako je biti na vrhu sveta u ovakvom globalnom i popularnom sportu. Taj kontrast mi pruža pravi pogled u životu“.

Novak je u autobiografiji priznao da ga je nemilosrdno bombardovanje učinilo bespomoćnim, ali ga to nije sprečilo da igra tenis.

Štaviše, pojačao je treninge tokom bombardovanja – trenirao je i po pet sati dnevno na nekoliko lokacija u Beogradu.

Mesto treninga je određivala Jelena Genčić na osnovu toga gde su bombe padale – nadajući se da neće dva puta na isto mesto.

Na početku paralizovan strahom, Novak se odjednom promenio.

„Odlučili smo da se ne plašimo. Posle toliko smrti, uništavanja, samo smo prestali da se krijemo. Kada otkriješ da si nemoćan, onda otkriješ i da si slobodan, na neki način“.

Broj 1

Dva meseca nakon završetka bombardovanja, Đoković je krenuo put Minhena, gde je počeo da trenira sa Nikolom Pilićem.

Četiri godine kasnije, postao je profesionalac, a sada je najbolji teniser na planeti.

A još je 1994. godine, tada sedmogodišnji Novak, samouvereno, pred televizijskim kamerama, rekao: „Cilj mi je da postanem prvak“.

Sedamnaest godina kasnije, Novak je postao prvi igrač iz Srbije koji se popeo na prvo mesto ATP liste, nakon što je osvojio prvu titulu na Vimbldonu, navodi se u tekstu Si-En-En-a.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike