Sve manje država želi da bude domaćin: šta će se dogoditi sa Olimpijskim igrama?

Nije tajna da je organizacija Olimpijade paprena, i da svaki grad domaćin budžet premaši za milijarde dolara. Međunarodni olimpijski komitet sa svakim novim igrama dobija sve manje kandidatura, i budućnost Igara je sve neizvesnija. Profesor ekonomije na koledžu Smit, Endru Zimbalist, otkrio je za BussinesInsider koji su uzroci i posledice sve manjeg interesovanja za organizovanje OI.

Poslednjih godina svedoci smo preteranog trošenja, gubitaka i kontroverzi koje prate Olimpijadu. Mnogi gledaoci i poštovaoci sporta nisu ni svesni kakve štetne posledice ostavlja organizacija Igara po grad domaćin. Svaki grad poslednjih 50 godina premašio je budžet za organizaciju. Soči je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 2014. godine, i umesto planiranih 10 milijardi dolara, Rusija je na organizaciju potrošila dodatnih 41 milijardu dolara.

– Današnje Igre zahtevaju oko 35 različitih terena, Olimpijsko selo koje može koštati oko 1.5, 2 ili 3 milijarde dolara, u zavisnosti od okolnosti. Medijska i televizijska produkcija i obezbeđivanje prostora koštaju od pola do milijarde, medijsko selo takođe, prostor za ceremonije i zelene površine. Zatim transport za sportiste i specijalne linije prevoza, povezanost između terena, sve to zahteva mogo organizacije i mnogo para  – objašnjava profesor Zimbalist, autor mnogih knjiga na temu ekonomskog aspekta organizacije OI, između ostale i ‘Rio 2016: Olimpijada, mit, surova realnost’.

Gradovi su ranije profitirali od organizacije Igara, jer su im pripadali prihodi od prodaje TV prava. Međutim, MOK poslednjih godina uzima sve veći procenat, koji je 90-ih iznosio tek 4%, da bi na igrama u Riju od organizatora uzeli čak 70% ukupnih prihoda.

Novoizgrađeni stadioni i arene takođe su veoma skupi, a njihovo godišnje održavanje košta i do 30 miliona dolara. Ali, većina gradova jednostavno nema za šta da ih koristi nakon Igara.

Izgrađa infrastrukture za Igre dovodi do uništavanja prirode. Za Zimsku Olimpijadu koja se za nekoliko dana otvara u Pjongčangu uništene su cele planine, drveće i životnjiski svet u njima, a neke vrste su pred izumiranjem.

Foto: onacadan/pixabay.com

Ko je, posle svega, spreman da su upusti u ogranizaciju OI? Ne mnogo gradova. Nakon finansijskih gubitaka posle svake Olimpijade, sve manje gradova predaje kandidaturu. Jer potrebno je najmanje 10 godina planiranja samo da bi postali jedan o kandidata. Čikago je, na primer, potrošio 100 miliona dolara na kampanju za organizovanje Igara 2016. godine – i izgubio.

Boston je povukao kandidaturu za OI 2024. godine, nakon oštrih protesta građana. Dvanaest gradova se nadmetalo da budu domaćini letnjih Olimpijskih igara 2004. godine, pet za 2020., a samo dve države za Zimsku Olimpijadu 2022  – Kina i Kazahstan.

Da li je ovo kraj Olimpijade?

– Nije, jer je Tomas Bah, predsednik MOK-a, bez obzira koliko mu stvari zamerao, sposoban čovek i on zna kada je sateran u ćošak, a MOK jeste sateran u ćošak – objašnjava profestor.

Bah je 2014. godine predložio 40 tačaka koje MOK treba da preduzme kako bi se oblikovala budućnost Olimpijskih igara. Naznačeno je, između ostalog, da treba proceniti sposobnost grada kandidata na osnovu mogućnosti i rizika, smanjiti troškove kandidature, i obezbediti održivost na svim aspektima Olimpijade. Na papiru to zvuči dobro, ali potrebno je preduzeti neke konkretne akcije.

Zimbalist, međutim, podržava sasvim drugačiji pristup organizaciji OI: poptuno napustiti sistem nadmetanja i izabrati jedan grad koji će biti trajni domaćin. Neki koji već ima svu potrebnu infrastrukturu.

– Takav grad je, na primer Los Anđeles (koji je domaćin OI 2028. godine). Nije potrebno ništa graditi. Infrastruktura postoji, saobraćajna mreža takođe, i svi uslovi su skoro ispunjeni, jer je to najveća prestonica zabave na svetu i domaćin mnogih sportskih timova – naglašava Zimbalist.

Takođe se na sličan način može izabrati i trajni tomaćin Zimske Olimpijade jer sve više gradova domaćina ima problem da održavanjem snega tokom Igara.

Određeni su gradovi domaćini za Letnje Olimpijade do 2028. godine, i Zimske do 2022. godine. Nekadašnji domaćini, Solt Lejk Siti i Saporo žele, između ostalih, organizaciju Olimpijskih igara 2026., a Japan, Australija i Indija su izrazile zaiteresovanost da budu domaćin Letnjih OI 2032. godine.

I pored svih mana, Olimpijske igre ljudi i dalje rado prate i najprestižnije su takmičenje za sve profesionalne sportiste. Možda ovo nije njihov kraj, ali potrebno je da Olimpijski komitet mnogo više obrati pažnju na igre i njihovu organizaciju. I na terenu i van njega.

1 komentar
  1. Anonimni

    Vrhunski sport više nema ništa sa sportom, sve je to biznis i opijum za mase. Jednostavno Olimpijske igre vratiti u Grčku. Infrastukturu treba da izgradi mok {novi reformisani}. Raspodela plena prema broju učesnika na olimpijadi. Normalno i Grčkoj za najam terena i infrastukrure. Tada bi sport bio sport.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike