Umro Džona Lomu, igrač koji je uneo revoluciju u ragbi

Jedna od najvećih legendi ragbija, čovek koji je uneo revoluciju u taj sport, Novozelanđanin Džona Lomu, umro je iznenada u svom domu u Oklendu. Imao je 40 godina.

Supruga i menadžer ove ragbi-ikone, Nadin Lomu, potvrdila je njegovu smt u saopštenju izdatom rano jutros. Lomu se borio sa bolešću bubrega više od 20 godina, ali je lekar i porodični prijatelj Džon Mejhju rekao da je uzrok smrti srčani udar.

„S velikom tugom moram da objavim da je moj dragi muž Džona Lomu umro tokom noći. Ovo je užasan udarac za našu porodicu, i molim vas da poštujete našu privatnost, naročito kada su u pitanju naša dva mlada dečaka. Svi prolazimo kroz traumatične trenutke“, navodi se u saopštenju Nadin Lomu.

Predsednik Ragbi saveza Novog Zelanda Stiv Tju je kratko saopštio: „Džona je bio legenda našeg sporta, a voleli su ga mnogi navijači, kako ovde, tako i u svetu“.

Džona Lomu je sin imigranata sa Tonge. U početku je bio skroman na terenu, ali je opčinio svet ragbija na Svetskom kupu 1995. godine.

Bio je visok 192 centimetra i težak 119 kilograma, sve u mišićima. Pre Svetskog kupa 1995. imao je samo dva nastupa za „Ol blekse“, ali je u polufinalu protiv Engleske okupirao pažnju cele sportske javnosti kada je poput buldožera prošao kroz nekoliko igrača, a onda bukvalno pretrčao preko beka Maka Kata na putu do eseja.

Opšte je mišljenje ljudi iz ragbija da su njegovi nastupi na tom svetskom kupu privukli mnoge sponzore koji su omogućili ragbiju da ode u profesionalne vode.

Na svetskim kupovima 1995. i 1999. godine zabeležio je 15 eseja u 11 utakmica, ali nikada nije osvojio trofej.

Lomu se odlučio za ragbi kada je u radničkom predgrađu Oklenda gledao kako je njegov prijatelj izboden na smrt, što ga je udaljilo od ulica i bandi.

Ragbi mu je dao ne samo novi pravac, već i način da ispolji bes koji je osećao zbog nasilnog odrastanja i zbog toga što je kao mali gledao kako mu otac tuče majku.

Sa svojom fizičkom pojavom bio je preveliki za krilnog igrača, i delovao je vrlo zastrašujuće dok je kao buldožer protrčavao kroz protivničke odbrane.

Već tada je, međutim, patio od nefrotskog sindroma, degenerativne bolesti bubrega, koja mu je prekinula karijeru kada je bio na vrhuncu. Lomu je pokušao da se vrati na teren posle transplantacije 2004. godine, ali je morao da odustane od snova da igra na Svetskom kupu 2007. Svoj poslednji takmičarski meč odigrao je 2006. godine.

Lomu je na vrhuncu karijere mogao da razgovara sa Nelsonom Mendelom, a holivudski komičar Robin Vilijams je bio očaran njime, pošto je nosio kapu „Ol bleksa“. Igrač je bio gost parlamenata i palata.

Njegov otac Semisi Lomu je bio fabrički radnik, izrazito religiozan i strogo je disciplinovao svoju decu. Njegova majka Hepi je držala porodicu na okupu i predstavljala je branu između oca i sina.

„U pojedinim trenucima bio je najbolji mogući tata. Tek kada bi počeo da pije, onda se ne bismo slagali. Bio je vrlo nasilan kad je bio pijan“, rekao je Lomu u intervjuu iz 2013. godine.

„Mama je uvek bila tu da zaštiti decu. A kad je tata hteo da bije decu, ona bi mu preprečila put. To je izgradilo toliko toga u meni.

Kada je imao godinu dana, Lomu je poslat na Tongu, gde ga je tokom sledećih pet godina odgajala tetka, za koju je mislio da mu je majka. Kada se vratio na Novi Zeland, pobunio se protiv strogog oca, što je dovelo do otuđenja i navelo ga da društvo pronađe na ulicama. 

„To me je očvrsnulo za ragbi. Kada sam igrao i kada sam pomislio da je teško, samo bih pomislio na oca i to mi je bilo dovoljno da prevazidjem teškoće. Taj gnev mi je pomogao“, govorio je Lomu.

Posle smrti svog prijatelja, Lomu je pronašao novi smer na koledžu Vesli u Oklandu, čuvenom po razvijanju ragbi talenata Polinezije. Tu je prvi put pokazao svoju razornu kombinaciju snage i brzine. Igrajući na krilu, imao je vremena i prostora da uhvati zalet, tako da je mogao da razbija odbranu ili jednostavno da ih optrči.

Za seniorsku reprezentaciju debitovao je juna 1994, kao najmladji igrač u istoriji „Ol bleka“, pošto je imao 19 godina i 45 dana. U prijateljskim utakmicama je savladao tehniku i postao je prava sila za postizanje poena.

U reprezentaciju Novog Zelanda upao je kao zamena posle povrede Džona Timua za Svetski kup 1995, i tada je pokorio svet. U pet utakmica je postigao sedam eseja, uključujući i četiri protiv Engleske.

Ali, tada je već znao da je bolestan. Propustio je utakmice u Južnoj Africi 1996. godine i skoro celu sezonu 1997.

Na Igrama Komonvelta 1998. godine osvojio je zlatnu medalju u ragbiju sedam, varijaciji ragbija 15. Na Svetskom kupu 1999. godine postigao je osam eseja u šest utakmica, uključujući i dva u polufinalnom porazu od Francuske.

Lomu je ostao u reprezentaciji do 2002. godine, ali mu se zdravlje pogoršalo. Morao je da ide na dijalizu tri puta nedeljno. Posle transplantacije 2002, igrao je za Nort Harbor u Novom Zelandu i za Kardif Blus u Velsu.

„Nadao sam se da će mi biti bolje, ali mi nikada nije bilo. Ali, znate, nikada ne bih ništa promenio u svom životu“, govorio je Lomu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.