Analiza USAID-a: Upkros krizi, firme imaju potrebu za investir

BEOGRAD – Kriza izazvana pandemijom virusa korona usporila je rast preduzeća naročito mikro, malih i srednjih, ali su ona opstala i time odnela „pobedu“, a kompanije koje se najbrže oporavljaju i razvijaju jesu one koje ulažu u digitalizaciju i e-trgovinu, pokazala je Analiza „1.000 preduzeća“ koju je sproveo USAID anketirajući 1.000 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji.

Međutim, uprkos tom usporenom rastu preduzeća i tome što je kriza ugrozila njihove planove za investiranje i ulaganje, dve trećine anketiranih firmi ima potrebu za investiranjem.

Direktorka USAID-ovog Projekata saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević na onlajn predstavljanju rezultata ankete „1.000 preduzeća“, rekla je da većina želi da investira u osnovna sredstava, a novina, u odnosu na prethodne godine, je to što trećina preduzeća želi da investira u obuke, razvoj zaposlenih, plasiranje digitalnih modela poslovanja.

Svaka deseta firma, kaže Stanojević, želi da investira u istraživanje i razvoj.

„Prethodnih godina su ovu vrstu ulaganja preduzeća doživljavala kao luksuz ili nije bila na listi prioriteta, tako da ova vrsta promene razmišljanje srpske privrede jeste veoma ohrabrujuća“, rekla je Stanojević.

Analiza je pokazala da polovina firmi još uvek ima jednog menadžera, tako da su, kako kaže Stanojević, poslovne odluke firme u rukama jednog čoveka ili ređe žene, dok je i dalje vođenje velikih korporoacija muški posao.

Kada je reč o izvozu, već skoro 10 godina, kako se ova analiza sprovodi, svaka četvrta firma izvozi i tu, navodi Stanojević, ne dolazi do velikih promena.

„Kada pogledamo plasman van Srbije, videćemo da ove godine dolazi do manjeg pada u izvozu“, rekla je Stanojević i dodaje da je pad izozva u zemljama EU i Rusiju, dok je povećan u zemljama bivše Jugoslavije.

Tad pad, kaže Stanojević, objašnjava se krizom koju je izazazvala pandemija i zbog koje je svuda u svetu došlo do skraćenja u lancu snabdevanja.

Uprkos pandemiji, Stanojević navodi da je većina preduzeća uspela da zadrži broj zaposlenih kao na nivo pre krize, a manji broj preduzeća beleži i nešto manji broj novozaposlenih.

Čak 75 odsto privrede uspelo je, i nakon prestanka mera državne pomoći, da zadrži broj zaposlenih, a 14 odsto ispitanika povećalo je broj zaposlenih u odnosu na 2020.

Pad prihoda, pad profita i pad tražnje za proizvodima i uslugama ove godine prijavljuje trećina privrednika.

To je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još uvek osetne.

Mikro, mala i srednja preduzeća, koja predstavljaju većinski deo srpske privrede, pretrpela su najveći teret, ali i pokazala otpornost na krizu.

Kao jedan od većih problema za preduzeća ove godine su se na trećem mestu pojavili tokovi snabdevanja u odnosima dobavljača i kupaca, a najgoru ocenu dobila je visina poreza i doprinosa na zarade.

Prvi put, u poslednjih deset godina, kaže Stanojević, manje od polovine ispitanika je reklo da siva ekonomija utiče na njihovo poslovanje.

I dalje se, navodi Stanojević, za ulaganje najviše koriste sopstvena sredstva, i dok je taj procenat prošle godine bio ispod 80 odsto, ove godine je 84 odsto.

„Sve dok se za finansiranej poslovanja u tako velikoj meri koriste sopstvena sredstva, rast privrede će biti slabiji“, kaže Stanojević.

Kada je reč o e-trgovini, od 2020. godine prisutan je rast u plaćanju preko interneta, a među ispitanicima koji imaju veb šop, zabeležen je značajan porast udela kompanija koje su implementirale opciju onlajn plaćanja.

Velike firme značajno više u odnosu na ostale koriste prednosti prodaje putem interneta.

Važnost veb šopa je nešto slabije ocenjena u odnosu na 2020. godinu, ali i dalje znatno bolje u odnosu na 2019. godinu.

„Srpska privreda u borbi za opstanak u pandemiji odnela je pobedu. Sada joj je potrebna podrška za rast, a za to je neophodna saradnja svih – privrede, države, stručnjaka, poslovnih udruženja i građana. Zajednički osmišljene, fokusirane, praktične i dosledno primenjene politike i mere, ključan su oslonac domaćoj privredi i podstrek za razvoj u periodu pred nama“, rekla je Stanojević.

Istraživanje „1.000 preduzeća“ predstavlja stavove domaće privrede o poslovnom okruženju, uticaju pandemije na zaposlenost, prihode i investicije, i o mogućnostima adekvatno finansiranje poslovanja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.