U trendu

Banka semena cuva stare, autohtone sorte voca i povrca

MIONICA – Decenijama unazad svetske sorte voća i povrća, koje zahvaljujući prskanju i veštačkim đubrivima daju velike prinose, potiskuju stare, autohtone sorte.
Ovaj globalni trend nije mimoišao ni našu zemlju pa mnogim starim vrstama preti nestanak a da se to ne dogodi bori se doktorka bioloških nauka Ivana Petrović, koja je osnovala banku semena starih sorti voća i povrća.

Banku je osnovala u rodnom selu Paštrić, na devet kilometara od Mionice i paralelno sa poslom na Poljoprivednom fakultetu u Beogradu brine o njoj.

Pomaže joj otac Predrag, takođe biolog, koji je svoje znanje stavio u službu porodičnog gazdinstva Petrović.

Da osnuje banku odlučila je zbog nestanka starih sorti na pijacama i marketima, koje su nove svetske sorte lepe i velike ali ni izbliza ukusne i mirisne kao one stare, skoro potpuno istisnule.

„Osetila sam potrebu da se one vrate na velika vrata. Želela sam da i ja jedem kvalitetnije a i da drugim ljudima dam priliku da probaju ove sorte. Od oca sam dosta naučila o njima, posebno o voćarskim sortama a pošto sam doktorirala na paradajizu, najviše sam se bavila njime i sakupljala njegova semena“, priča za Tanjug Ivana, dok na stolu ređa činije sa semenima pasulja, boba, kukuruza, korama sušenih prošlogodišnjih jabuka, zatim nategu, sadnicu maline valjevke koja sasvim lepo raste u velikoj saksiji.
Banka funkcioniše kroz besplatnu razmenu semena. Petrovići seme ne prodaju a onaj ko semenke uzme ima obavezu da ih poseje i vrati duplo semena kako bi se ono dalje delilo drugima i uvećavalo.

Sledeću podelu Ivana planira za jesen na njihovoj velikoj godišnjoj izložbi starih sorti, koja bi, kako sada stvari stoje, trebalo da se održi u Mionici i Beogradu.

„Pravimo i lokalne banke semena u raznim mestima gde ljudima delimo znanje i materijal. Pomogli smo da se otvori devet lokalnih banaka i to u Somboru, Bačkoj Topoli, Užicu, Čačku, Pančevu, Obrenovcu, Rekovcu, Svilajncu i Topoli“, priča Ivana.

Posebno se raduje što su se u projekat uključile i tri poljoprivredne škole, u Svilajncu, Rekovcu i Bačkoj Topoli, jer kako kaže, đaci ovih škola su stručni, sutra će se i sami baviti poljoprivredom i proizvoditi hranu a pokazali su se kao neko ko se odgovorno ponaša prema semenu.
Banka semena u Paštrićima je posebna i po tome što je reč o živoj banci gena, što znači da se semena ne čuvaju u frižideru već se sorte gaje u polju.

Time se postiže da se materijal svake godine obnavlja.

Petrovići na svom imanju i sami gaje stare sorte, lepih narodskih imena. Na ulazu na imanje su kruška bakvača, jabuke zvečarka i ilinjača, a kako se ide dalje nailazi se na kruške kaluđerke, razne rane i kasne autohtone sorte trešanja, te rane sorte jabuka petrovaču, ivanjaču nazvane tako po periodima kada sazrevaju, odnosno po Petrovdanu i Ivanjdanu.

Tu su i neizostavne kolačare, vajlija, slatkača, ali posetiocima ovog nesvakidašnjeg gazdinstva, a ima ih raznih zanimanja i sa raznih delova planete, svakako je najzanimljivija jedna oskoruša.
„Starija je od 200 godina. Za oskorušu je tipično da počne da rađa veoma kasno, nekada tek posle 30 godina, a ova naša rađa baš obilno, stablo joj je zdravo i veoma se radujemo da sakupimo njene plodove“, s ljubavlju priča Ivana.

Dodaje da se plodovi oskoruše, inače lepi i rumeni, jedu tek kada ugnjile i dobiju specifičnu i lepu aromu.

Na imanju Petrovića može se naći i stara sorta luka, aljma koji godinama sam niče i ne mora da se seje svake godine a izuzetno je ukusan i otporan.

Većina domaćinstava kod nas jedva da kuva i dve vrste pasulja, najčešće beli tetovac a ponekad i šareni pasulj.

Šteta, jer kako kaže Ivana a potvrđuje njena bogata kolekcija, ima puno vrsta pasulja, raznih boja i ukusa, pogodnih za razna jela. Čak i onih crne boje.

„Ovaj crni pasulj je čučavac, znači da mu nije potreban oslonac. Ima veoma sitno zrno, slatkastog je i vrlo prijatnog ukusa i izuzetan je salatni pasulj, a može da se koristi i za kuvanje nešto ređeg pasulja“, priča ona.

Tu je i više tipova pasulja tetovca, na koje smo dosta navikli, i reč je o krupnim, pljosnatim belim pasuljima koji se više upotrebljavaju za pravljenje prebranca i namaza.

Ivanina banka semena sadrži i više crvenih i šarenih pasulja od kojih se kuva ređi pasulj, zatim sitne pasuljice.

„Kada pričamo o pasulju, moram da pomenem i bob, jer je on dosta zapostavljen a mi smo bob jeli pre nego što je pasulj stigao na evropski kontinent“, priča Ivana i dodaje da su se nekada pravile i čuvene pihtije od boba.

Ona u banci gena ima i sitnozrni i krupnozrni bob, oba izuzetno prijatnog ukusa, pogodna za pravljenje raznih specijaliteta.

Onima koji imaju a voleli bi da sačuvaju neku autohtonu vrstu prvo savetuje da ne seku staro stablo, da ga neguju, ako je moguće da regenerativno orezivanje i da ga prekaleme.

Kada je reč o semenu, njen savet je da se ono seje jer nije poželjno da stoji, pošto sa svakom godinom stajanja gubi klijavost.

I da se deli drugima, kao što i ona radi sa semenom iz svoje banke.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar