Berze prevazišle strahovanje od krize u Italiji, akcije se oporavile

U sredu su na Njujorškoj berzi deonice banaka i kompanije energetike porasle, a manje kompanije ostvarile ogromne dobitke, jer su akcije oporavile od gubitaka dan ranije. Investitori su preokrenuli kurs, jer se nadaju da će Italija u svakom slučaju izbeći novi krug izbora.

Finansijske kompanije su se oporavile jer su se prinosi obveznica povećali, a akcije kompanija energetike porasle su zajedno s cenom američke sirove nafte koja je izašla iz petodnevnog pada. Promena je došla pošto je Karlo Kotareli, nominovan za sledećeg premijera Italije, rekao da postoje „nove mogućnosti“ za formiranje vlade.

Akcije su pale prethodnog dana, jer su investitori očekivali da će zastoj biti rešen ponovnim izborima koji bi mogli da se pretvore u referendum o tome da li će Italija nastaviti da koristi evro.

Indeks „S i P 500“ skočio je 34,15 poena, ili 1,3 odsto, na 2.724,01. Industrijski indeks „Dau Džouns“ porastao je za 306,33 poena, ili 1,3 odsto, na 24.667,78. Složeni indeks „Nasdak“je dobio 65,86 poena, ili 0,9 posto, na 7.462,45.

Mala preduzeća završila su dan s većom dobiti nego multinacionalne kompanije. Tako je indeks „Rasel 2000“ porastao je za 24,34 poena, ili 1,5 posto, a zatvorio se na rekordnom nivou od 1.647,99.

U poslednje vreme multinacionalne kompanije su imale teškoća jer su investitori reagovali na tenzije u trgovini izmedju SAD i sveta, i premeštali ulaganja u manje kompanije, u SAD.

Većina posla tioh firmi je na domaćem tržištu, tako da nove amričke tarife na uvozne sirovine i robu ne bi trebalo da ih pogađaju koliko multinacionalne, objasnili su stručnjaci, a čak i ako tarifa na kraju ne bude, mnoge od akcija tih kompanija dobro rade.

Italijanski indeks FTSE MIB porastao je u sredu za 2,1 odsto, posle pada od 2,7 odsto dan ranije. Cene italijanskih državnih obveznica takođe su porasle, te se prinos smanjio posle velikog skoka u utorak.

Evro je sa 1,1531 dolara porastao na 1,1648 dolara, što je najniži nivo dolara za skoro godinu dana. Dolar je sa 108,24 jena porastao na 108,85 jena.

Nemački indeks DAKS se povećao za 0,9 odsto, dok je indeks FTSE 100 u Velikoj Britaniji porastao za 0,7 odsto. CAC 40 u Francuskoj je izgubio 0,2 odsto.

Cene obveznica su pale. Prinos na desetogodišnji trezorski zapis u SAD je porastao sa 2,79 odsto na 2,84 odsto. Kamatne stope su porasle, a akcije banaka u utorak su nadoknadile oko polovine gubitaka.

Akcije kompanija energetike su dobile porasle dok je američka sirova nafta poskupela za 2,2 odsto, na 68,21 dolara za barel u Njujorku. Nafta Brent, koja se koristi za utvrdjivanje međunarodnih cena, poskupela je 2,8 odsto, na 77,50 dolara za barel u Londonu.

Akcija Ekson Mobila je poskupela za 3,9 odsto, na 81,50 dolara, što je najveća dobit za jedan dan od septembra 2016.

Zlato je poskupelo za 0,2 odsto, na 1,301.50 dolara za uncu. Srebro je poskupelo za 1,0 odsto, na 16,54 dolara za uncu. I bakar je otišao na gore, za 0,2 odsto na 3,07 dolara po kilogramu.

Japanski indeks Nikkei 225 pao je za 1,5 odsto, a Kospi iz Južne Koreje za 2,0 odsto. Indeks Hang Seng u Hong Kongu je pao za 1,4 odsto.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.