Bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine nema ekonomskog rasta i boljeg životnog standarda
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine dovela bi do ekonomskog rasta Srbije, veće zaposlenosti i boljeg životnog standarda gradjana, ocenili su danas stručnjaci.
Na prezentaciji studije „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa izmedju Beograda i Prištine“ autori su naveli da sve projekcije pokazuju pesimističke procene ukoliko izostane rešenje prihvatljivo za obe strane, odnosno ako ostane status kvo stanje.
Studiju je naručila Fondacija za otvoreno društvo u nameri da se gradjanima ukaže na posledice nerešavanja odnosa Srbije i Kosova, koje bi se ogledale u starenju populacije, ne samo zbog manje stope nataliteta već i odlaska mladih ljudi iz zemlje, zatim u padu broja zaposlenih, manjim penzijama, slabijem privrednom rastu, manjim investicijama i izvozu.
Direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić je objasnila da su projekcije radjene za dva moguća scenarija.
Kako je navela, prvi scenarij je očekivani ili realni koji podrazumeva da će se odnosi izmedju Srbije i Kosova na odredjeni način normalizovati, bilo kroz razmenu teritorija ili primenu Briselskog sporazum. Kao rezultat tih procesa Srbija bi se uspešno priključila Evropskoj uniji, najverovatnije izmedju 2025. i 2030. godine.
Drugi scenarij je status kvo u kojem neće doći do normalizacije odnosa, pregovori sa EU bi bili neuspešni i Srbija bi po svim pokazateljima daleko zaostajala za razvijenim zemljama EU, sa kojima bi i saradnja bila sve slabija.
„U slučaju prvog scenarija Srbija, u kojoj živi oko 7,1 milion ljudi, do 2060. godine imala bi manje 1,2 miliona stanovnika, ili 17 odsto, a u drugom scenariju bilo bi manje 3,1 milion ljudi, odnosno 44 odsto“, istakla je Jelinčić.
Izostanak normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kako je navela, doveo bi do toga da penzije u Srbiji rastu po stopi od 1,2 odsto godišnje, a ako bi se našlo prihvatljivo rešenje primanja najstarijih sugradjana bi se uvećavala po stopi od 3,2 odsto.
Takodje, normalizacija odnosa bi stvorila uslove da prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do 2030. godine bude 4,5 odsto, a ako bi bilo nerešeno stanje rast bi bio 1,9 odsto.
Izvoz roba i usluga bi u prvom scenariju sa sadašanjih 50,2 odsto BDP-a bio uvećan na 65 odsto, a u drugom scenariju bi iznosio svega 38 odsto BDP-a.
Dinar bi u prvom scenariju slabio dva odsto godišnje, dok bi u drugom značajno slabio u celom projektovanom periodu zbog porasta potrošnje i inflacije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.