Bjornstad: Državna pomoć i pravila, za efikasniju ekonomiju

BEOGRAD – Srbija na putu ka EU treba da usaglasi propise koji se odnose i na državnu pomoć, a ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad kaže da moraju da postoje veoma jasna i striktna pravila o tome kako se ona koristi, da bi novac bio valjano trošen, a ekonomija efikasna.

Na otvaranju konferencije „Državna pomoć – lokomotiva razvoja ili pogrešna skretnica? Pravila EU pomažu u proceni“, Bjornstad je rekao da je državna pomoć važan instrument za razvoj, ali i upozorio da je to alatka koja stavlja u iskušenje da se zloupotrebi iz različitih razloga.

„To može biti poput droge, koju koristite da ublažite bol tamo gde imate problema“, rekao je Bjornstad.

Naglasio je da postoje uslovi i zahtevi koji se moraju ispuniti kako bi se izbegli štetni uticaji u toj oblasti.

„Ako želite da imate efikasnu ekonomiju i da valjano potrošite novac, da dodela državne pomoći bude doprinos od koga će ekonomija i privreda imati koristi, onda morate imati veoma striktna pravila o tome kako se koristi državna pomoć“, rekao je Bjornstad.

Kako je naveo, u situaciji kada postoje brojne, razne subvencije i kada se one koriste to može biti poput narkotika i može opiti.

„Srbija želi da se približi EU koja je propisima regulisala tu oblast sa idejom da državna pomoć koja se daje ne bude na štetu drugih, da ne bude neracionalna“, rekao je Bjornstad.

Naveo je da državna pomoć može imati različite oblike, poput poreskih olakšica ili raznih vrsta aktivnosti, kao kada država kupuje određene prozivode i usluge što se, dodaje, takođe može smatrati državnom pomoći.

„Kada kažemo državna pomoć ne mislimo samo na davanje desetina ili stotina miliona, recimo, čeličani, nego i na sve druge male stvari koje su različiti oblici državne pomoći“, kaže ambasador Norveške.

Državna pomoć je tema u okviru Poglavlja 8 u pregovorima sa EU koje se odnosi na politiku konkurencije, a potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak kaže da je to najteže nepolitičko poglavlje za zatvaranje.

„Materija ovog proglavlja je regulisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i predstavlja njegov najznačjaniji deo. EU pridaje veliku pažnju toj oblasti“, rekao je Međak na konferenciji na kojoj se govorilo i o iskustvima Hrvatske kojoj je, kaže Međak, trebalo četiri godine da otvori ovo poglavlje, a potom još godinu dana da ga zatvori.

Međak kaže da Crna Gora šest godina pokušava da otvori to poglavlje, a Srbija tri i po godine.

Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević rekao je da se poslednjih sedam meseci intenzivnije radilo na poglavlju 8, da su merila za njegovo otvaranje dostupna javnosti, a da su u ceo proces pripreme za to poglavlje uključene i organizacije civilnog društva.

Objasnio je da su osnovna merila za otvaranje tog poglavlja vezana za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te da postoje jasno propisane obaveze kada je reč o usklađivanju Srbije u obasti državne pomoći sa pravilima EU.

Naveo je da je Vlada Srbije u decembru formirala radnu grupu za izradu novog zakona o državnoj pomoći, deset godina od donošenja aktelnog zakona, kao i da će tekst tog propisa kada bude izrađen biti upućen Evropskoj komisiji na mišljenje.

„Istoremeno radimo i na izmeni Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći koja ima više od 100 članova i najobimniji je podzakonski akt u Srbiji, a upodobićemo je pravilima EU“, kaže Antonijević.

Učesnici konferencije naglasili su da puno usaglašavanje sa pravilima i praksama EU u oblasti državne pomoći ne limitira prostor za razvojne politike, već obezbeđuje da svaki dinar državne pomoći koji se dodeli bude pametnije uložen i odgovornije potrošen.

Na konferenciji, koju je organizovao Centar za visoke ekonomske studije uz podršku ambasade Norveške, a na kojoj se obratila i direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić, bilo je reči o razvojnim efektima državne pomoći, a predstaljena su i iskustva Irske i Slovenije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.