Brendiranje je skupo, ali vrlo isplativo

BEOGRAD – Brendiranje nekog proizvoda, usluge ili destinacije dugotrajan je i skup proces, ali se isplati, rečeno je danas na konferencija „Brendiranje – stvaranje boljeg okruženja za život i poslovanje“, u okviru projekta „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji“.

Vladimir Jovanović iz Stalne konferencije gradova i opština istakao je da se danas pojavljuju mnoge firme koje nude ad hok brendiranje ili da će napraviti uspešnu strategiju komunikacije i slično, i naglasio da je sve to skupo, a ne daje prave rezultate.

Naveo je da je pravo brendiranje uvek skup i dug proces, kako bi se postiglo da nešto bude prepoznatljivo u moru sličnih stvari.

„Brend se po nečemu izdvaja, ima specifičnost, i zato lokalne samouprave treba da utvrde koja je njihova komparativna prednost“, naveo je Jovanović.

On je naglasio da je brend, na primer, kada neko vidi znak nekog proizvoda i odmah ga prepozna i zna na šta se odnosi.

„Brend je određeno iskustvo u odnosu na neki proizvod, uslugu i slično, zatim izdvajanje iz mase sličnih stvari i emocija koju za neki brend stvarate“, rekao je Jovanović.

Kada je reč o brendiranju destinacija, podsetio je da svi mogu kada se kaže Leskovac, Pirot, Sjenica, Crna Trava ili Arilje da imaju neku asocijaciju po čemu su ta mesta poznata, dok za neka druga mesta baš ne mogu odmah da se sete po čemu su poznata i prepoznatljiva.

Zato je najvažnije identifikovati komparativne prednosti i graditi na njoj brend, ali cela zajednica treba da se ponaša u skladu sa tim brendom.

Prema rečima Jovanovića, proces brendiranja neke lokacije mora se odvijati u fazama, a to su: formulacija cilja, identifikacija ciljnih grupa, analiza brenda, uključivanje cele zajednice, pozicioniranje i komunikacija.

Gosti iz Švedske, koja je u Evropi lider u brendiranju, istakli su da je za izgrađivanje brenda najvažnija doslednost zajednice.

Stvaranje brenda opštine Nićeping u Švedskoj predstavili su Palaemona Morner i Lars Ristadijus.

Oni su rekli da je Švedska želeći da podstakne razvoj tog grada i naseljavanje mladih ljudi sadecom, napravila brend: „Žveti u Nićepingu“, po čemu je taj gradić od 30.000 stanovnika postao poznat.

Gosti iz Švedske su naglasili da brend nije samo neki proizvod, odeća ili sir, već nešto u skladu sa čim može da se živi.

„Mi smo hteli da mladi s decom dođu u Nićeping, da imaju bezbedno okruženje, da imaju život bez stresa, dobre škole, vrtiće i slično, i to je dalo rezultate“, rekao je Ristadijus.

Ukazali su da se o brendu ne sme lagati, jer to najviše može da naškodi brendiranju.

Organizatori konferencije su Razvojna agencija Srbije (RAS), Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija.

Projekat „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji“ finansijski podržava Vlada Švajcarske.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.