Brisel na velikom testu: Sprema li se kazna za opasnu albansku igru

Iz Brisela ka Prištini, povodom potpuno bespravnih i osvetničkih mera prema Srbiji, zasad stižu samo saopštenja. Postoji li mehanizam da EU pritisne albanske lidere da povuku radikalne i jednostrane odluke?

Zvaničnici EU oštro su reagovali povodom odluke Prištine da poveća takse na robe iz Srbije za 100 odsto. Ta mera mora biti što pre povučena, jer je u potpunoj suprotnosti sa pravilima CEFTA, ali i principima EU, ocenili su visoka predstavnica EU Federika Mogerini i Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.

Nakon njihove brze reakcije, oglasila se i portparolka EU Maja Kocijančič, sa nešto drugačijom, u najmanju ruku ciničnom porukom, da obe strane treba da se uzdrže od provokacija. Ona je ipak konstatovala da EU „jasno očekuje“ od kosovskih vlasti da povuku sporne mere.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da osude nisu dovoljne. Brisel mora da kazni Prištinu, jer je u ovom trenutku sam kredibilitet unije stavljen na kocku, ocenjuje Rajić za Sputnjik.

„CEFTA više neće imati nikakvog smisla, ukoliko se ostane samo na oštrim osudama, saopštenjima i porukama objavljenim na Tviteru. Brisel mora učiniti sve što je u njegovoj moći, a objektivno, jedino što može da učini, jedini instrument koji ima u rukama je primoravanje, odnosno sankcionisanje Prištine i pokretanje određenih mehanizama kako bi se tzv. Kosovo isključilo iz sporazuma CEFTA ili suočilo sa tom mogućnošću. U ovom zlu je u neku ruku i dobro što se ovo desilo, jer će sada definitivno svi u EU shvatiti s kim imaju posla, da za prištinske vlasti apsolutno ništa od onoga na šta su se obavezale ne predstavlja bilo kakav moralni ili pravno obavezujući format“, kaže Rajić.

Sagovornik „Sputnjika“ dodaje da bi Brisel konačno mogao da shvati da su Albanci spremni na sve kako bi, pre svega, ostvarili svoje lične interese, odnosno interese njihovih političkih vođa. Albanska strana nije ispunila ono što je obećala Beogradu, ali ista ta obećanja dala je i Evropskoj uniji, podseća Rajić.

„Oni su spermni da krše multilateralni ugovor samo kako bi određeni pojedinci, vođe političkih klanova među Albancima, na Kosovu ostvarili određenu korist. A od ovakvog poteza apsolutno nikakvu korist ne može da ima privreda na Kosovu i Metohiji, pogotovu ne tamošnji potrošači, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Briselu ostaje samo da bude radikalan, a ukoliko ne bude, definitivno će pokazati da ne postoji apsolutno nikakav okvir za obuzdavanje potpuno nerazumnih poteza albanskih lidera na Kosmetu“, ističe Rajić.

Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović kaže da Evropska unija nema instrumente kojima bi mogla da pritisne albansku stranu.

„Ona može samo da uslovi Kosovo daljim evropskim putem, odnosno da mu ne da ni status kandidata, koji oni očekuju i na taj način da stopira evrointegracije, ali ne mislim da mogu da preduzmu nekakvu konkretniju meru“, kaže on.

Kada je reč o Centralnoevrospkom ugovoru o slobodnoj trgovini, čije je Kosovo članica od 2006. godine, Đukanović kaže da ni tu ne postoji neka značajnija mogućnost da se utiče na albansku stranu da povuče skandalozne mere.

„Sam taj mehanizam unutar CEFTA je toliko spor i dug da bi se mogla očekivati nekakva brza reakcija, a s druge strane, čini mi se da ne postoji ni mogućnost da Kosovo, i pored ovog grubog kršenja Sporazuma, bude isključeno iz tog multilateralnog aranžmana. Jednostavno, ne postoje ti mehanizmi unutar samog Sporazuma CEFTA“, kaže Đukanović.

On je, međutim, ipak optimista, jer smatra da trenutna situacija nikome ne odgovara, a ponajmanje saveznicima takozvanog Kosova.

„Ipak se nadam da paradiplomatski kanali u ovom trenutku prilično jasno rade svoj posao i da će Evropska unija, ali i Sjedinjene Američke Države, definitivno morati da ukažu Vladi na Kosovu da je ovo što rade prilično neprihvatljivo i da moraju pod hitno ukinuti ove mere“, zaključuje Đukanović u razgovoru za Sputnjik.

Apsurd je utoliko veći, jer Kosovo trenutno predsedava CEFTA. Krajem januara, kada su po drugi put od ulaska u Sporazum preuzeli tu dužnost, obavezali su se na konstruktivnu saradnju.

Kao prvi strateški cilj za ovu godinu predstavljeno je olakšavanje slobodne trgovine roba, zatim harmonizacija CEFTA tržišta sa EU, stvaranje slobodnog regiona netarifnih barijera i rešavanje trgovinskih sporova. Kao četvrti prioritet postavljeno je olakšanje slobodne trgovine.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.