Budućnost Srbije u većoj energetskoj efikasnosti

BEOGRAD – Budućnost Srbije se zasniva na većoj energetskoj efikasnosti, ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji, ocenio je danas viši stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku Jan Haverkamp iz Svetskog informativnog servisa za energiju (WISE).

On je na onlajn konferenciji „Nuklearna sigurnost danas“, u organizaciji Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), rekao da postoji namera uvođenja novih vidova energije u Srbiji, ali da izgradnja sopstvenih kapaciteta suočava zemlju sa problemima koji postoje u Mađarskoj i Rumuniji.

Kako je naveo, Srbija gleda na projekat Pakš II u Mađarskoj, moguće planove za male nuklearne reaktore u Rumuniji ili čak sopstveni nuklearni kapacitet.

„Pakš II je kontraverzna nuklearna energija i po svemu sudeći ne može da priloži svu dokumentaciju kako bi dobili zeleno svetlo za izgradnju. Planovi Rumunije za uvođenje malih modularnih reaktora prate propale pokusaje da se završe blokovi 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda uz evropski ili kinesku pomoć“, rekao je Haverkamp.

Naveo je da nuklearna energija nije rešenje za budućnost i da je nuklearna industrija u opadanju, da je u EU 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će, kako procenjuje, 57 verovatno biti zatvoreno u narednim decenijama.

Haverkamp, takođe, smatra da nuklearne industrije neće biti od pomoći u rešavanju klimatskih promena i da bi, ako nuklearna industrija želi da udvostruči kapacitete u Evropi do 2050. godine, morala da instalira 190 novih velikih nuklearnih reaktora u narednih 29 godina.

Taj scenario je, dodao je, malo verovatan i pokrio bi svega 20 odsto emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte, a koji nastaju usled proizvodnje električne energije.

„Za izgradnju bi bilo potrebno gotovo hiljadu milijardi evra kapitalnih investicija. Nuklearne elektrane i nuklearna anergija isuviše mali, zakasneli i preskupi doprinos klimatskoj politici“, uveren je Haverkamp.

Predstavnik Svetske nuklearne asocijacije (WNA) Džonatan Kob ukazao je da danas 441 reaktor radi u više od 30 zemalja, a da je 56 u fazi izgradnje, kao i da se iz nuklearnoih kapaciteta obezbeđuje više od 10 odsto svetskih potreba za električnom energijom.

To se, kako kaže, postiže uz veoma nisku emisiju gasova koji doprinose efektu staklene bašte.

„Nijedan oblik proizvodnje električne energije, bilo nuklearni, solarni ili na vetar, nije potpuno bez emisije gasova, a upotreba nuklearne energije je i dalje najbliža onoj koja je bez emisije ugljenika“, rekao je Kob.

Kao još jednu prednost nuklearne energije naveo je to što obezbeđuje pouzdaniju proizvodnju električne energije nego u slučaju drugih niskougljenčnih opcija.

„Iako vetroturbina zavisi od jačine vetra, a solarni panel od količine sunčeve svetlosti, jasno je da će širok spektar izvora za proizvodnju električne energije biti potreban kako bi se čista energija i ostvarila. Upravo će nuklearna energija imati značajnu ulogu u tome“, smatra Kob.

Dodao je u ovoj godini oko 60 odsto električne energije došlo iz čistih niskougljeničnih izvora, a da je nuklearna energija obezbedila više od 25 odsto električne energije u Evropi.

Kob je izneo i podatak da od zagađenosti vazduha, koja potiče od termoelektrana, u svetu godišnje umre više od 800.000 ljudi i naglasio da je neophodno da se pređe sa različitih vidova sagorevanja ugljenika na upotrebu nuklearne energije, hidroenergije, solarne i energije vetra.

Na konferenciji je govorio i direktor SRBATOM-a Slađan Velinov koji je kazao da Direktorat kroz mehanizme saradnje sa Evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju ulaže značajne napore da podigne nivo spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog nuklearnog događaja.

Podsetio je su Direktorat i druge institucije u Srbiji učestvovali na međunarodnoj vežbi ConvEx-3, na kojoj je simuliran akcident na nuklerarnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Rezulati ove vežbe pokazali su da je nasa država raspolaže adekvatnim merama za odgovor u slučaju jednog takvog događaja bilo gde u svetu“, rekao je Velinov.

Konferencija „Nuklearna sigurnost danas“ organizuje se treću godinu zaredom sa ciljem da pruži više informacija o nuklearnoj energiji i nuklearnim tehnologijama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.