Da li će proseko biti talac Bregzita

Na najvećem italijanskom sajmu vina Vinitali (Vinitaly) u Veroni, koji se danas završava, jedna od glavnih tema je Bregzit jer proizvodjači strahuju da bi Velika Britanija mogla da ucenjuje Brisel nametima na uvoz hrane i pića kako bi u pregovorima dobila šta želi.

„Veoma smo zabrinuti jer je situacija veoma neizvesna“, naveo je čelnik jedne od najpoznatijih vinarskih kuća u Italiji Čezare Čeki (Cesare Cecchi) na sajmu Vinitali (Vinitaly) na kojem su se oko 4.000 štandova okupile hiljade proizvodjača i ljubitelja vina.

Direktor uvozne firme iz Londona Berkman vajn celars (Berkmann Wine Cellars) Aleks Kaneti (Alex Canneti) ne krije da je njegov najveći strah da vino i gastronomija postanu taoci pregovora koje su pre mesec dana zvanično počeli London i Brisel.

U tom kontekstu zapažena je nedavna najava britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona da će Italija morati da prihvati slobodnu trgovinu sa Velikom Britanijom ako želi da nastavi da prodaje svoj čuveni Proseko (Prosecco).

Zaboravite razgovore o finansijskim uslugama ili nuklearnoj tehnologiji, u srcu problema mogla bi da bude baš prehrana, tvrdi ovaj stručnjak, koji objašnjava da bi pregovarači mogli da iskoriste vino i sir kao sredstvo da ljude zaplaše.

„Veoma dobro znaju da, pre svega u Francuskoj, ima grupa vinogradara koji su spremni da zapale kamione i da se razljute. Dakle, to je način da se utiče na Evropu ukoliko se ne ponaša onako kako bi Britanci želeli“, ocenjuje Kaneti.

Velika Britanija proizvodi malo na vina, samo na nekoliko hektara u Engleskoj i Velsu, ali je žedj Britanaca za crnim i belim vinom neutaživa, pa je Velika Britanija, iza SAD, jedno od glavnih odredišta za francuske i italijanske proizvodjače.

Vrednost uvoza vina prošle godine u Veliku Britaniju iz EU dostigla je 2,6 milijardi evra.

Stanovnici ove zemlje, poznati po ispijanju piva, postali su u prethodnih nekoliko godina pristalice opuštanja oko čašice vina, što je dovelo do velikog rasta prodaje australijskog šardonea, italijanskog pino gridja, a u poslednje vreme i belog penušavca proseka, najčešće iz oblasti Veneto, čiji uvoz je prošle godine porastao za 30 odsto.

Ovakav uspeh ima i naličje – neka područja proizvodnje postala su posebno osetljiva na promene na britanskom tržištu.

Glavna opasnost za ovaj sektor bila bi da se u roku od dve godine ne postigne ugovor o Bregzitu, što nije nemoguće, nakon čega bi vina iz EU bila oporezivana u skladu sa pravilima koja važe u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, dok bi vina iz Australije, Južnoafričke Republike i Novog Zelanda mogla da se uvoze bez carina zahvaljujući bilateralnim sporazumima koje Britanija planira da potpiše s tim zemljama.

U nekim slučajevima razlika bi bila minimalna, jedva više od desetak penija po flaši, što je malo u slučaju flaše vina iz Bordoa ili Barola, koja koštaju više desetina evra.

Medjutim, pad vrednosti funte mogao bi dodatno da poveća račun za potrošače, što brine evropske proizvodjače. (objavljeno na www.euractiv.rs).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.