Da li je moguć „scenario“ iz 2008.?

BEOGRAD – Usporavanje ekonomije evrozone i EU i političke tenzije koje postoje kako unutar evrozone i našeg regiona, mogle bi negativno da se preliju na ekonomsku aktivnost u Srbiji, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović, uz napomenu da ipak ne veruje da je moguće da se ponovi scernario iz 2008. godine.

On ističe da se Srbija sada nalazi u mnogo boljoj situaciji nego 2008. godine, i da u ovom trenutku imamo fiskalni prostor za eventualni odgovor na usporavanje evropske ekonomije.

S druge strane, član Predsedništva SES profesor Dragan Đuričin napominje da je potrebna izvesna opreznost, jer su najave o mogućoj recesiji veoma prisutne u široj stručnoj javnosti.

Vlahović je kazao da je važno razmotriti koliko smo spremni.

„Posmatrajući fiskalnu poziciju Srbije, ona se nalazi u mnogo boljoj situaciji nego 2008. godine i ne samo da smo postigli ravnotežu budžeta sa odgovarajućim fiskalnim suficitom nego su i strukturni deficiti koji su postojali u 2008. i ranije, eliminisani“, rekao je Vlahović.

Na početku krize za plate zaposlenih u državnom sektoru izdvajanje iznosilo je 11 procenata BDP-a, a danas oko 7, 5 procenata. Za penzije je udeo bio 13, 5 odsto, a danas ne prelazi 11 odsto BDP, naveo je Vlahović.

„U ovom trenutku imamo fiskalni prostor za eventualni odgovor na usporavanje evropske ekonomije“, rekao je Vlahović.

On je dodao da svaka država u periodu krize, kad privatna ekonomija smanjuje aktivnost, mora da reaguje povećanjem nivoa kapitalnih investicija i tako utiče na podsticanje ekonomske aktivnosti.

Kako je rekao, važno je da je nivo javnog duga sa 75 procenata koliko je iznosio 2014. godine na kraju prošle godine smanjen na 56 odsto i da se taj trend smanjenja nastavlja.

Vlahović je rekao da je karakteristično i to što danas imamo i političku krizu koja se preliva na ekonomiju, za razliku od 2008. godine, kada to nije bio slučaj.

Profesor Dragan Đuričin kaže da treba biti oprezan obzirom da su najave stručne javnosti mogućoj recesiji veoma prisutne u javnosti.

On je naveo da EU ima razne probleme što se ekonomije tiče.

„Neko kaže, sve što je moglo da se desi loše u Evropi što se ekonomije tiče desilo se i to se pokazalo nultom stopom rasta u poslednjem kvartalu u najsnažnojoj ekonomiji, Nemačkoj“, rekao je profesor.

On navodi da je Kina takođe u usporavanju, a da pri tome imamo trgovinski rat, rat kurseva i tehnološki rat u poslednje vreme…
Ako se određeni faktori naruše, vrlo lako možemo doći u veoma fragilnu situaciju, ističe Đuričin.

„Mi kao mala i otvorena ekonomija sa značajnim nivoo duga, pored poboljšavanja makroekonomskih parametara možemo ponovo biti izloženi negativnom dejstvu krize“, rekao je Đuričin.

Na konferenciji u Savezu ekonomista Srbije, Đuričin je rekao da je program fiskalne konsolidacije koji je počeo 2014. uspešno okonačan 2017. i 2018. godina bila godina značajnijeg rasta od 4,5 procenta.

„Postavlja se pitanje koliko je taj rast održiv i inkluzivan“, rekao je Đuričin i dodao da taj „svetlucavi podatak, ima dosta tamnu pozadinu“.

To je ilustrovao primerom koji pokazuje da bi Srbija dostigla nivo BDP-a koji je Hrvatska imala kad je ušla u EU morala bi da duplira novo BDP, a ostvarivanje takvog nivoa rasta BDP po glavi stanovnika, zahteva stopu rasta od sedam procenata u narednih 10 godina, odnosno pet procenata u narednih 15 godina .

Takođe, da bi Srbija dostigla EU, što se tiče dohotka, trebalo bi joj 24 godina sa stopom rasta od sedam procenata, odnosno 40 godina sa stopom rasta od pet odsto.

„To pokazuje da je Srbiji ne samo za prosperit, već i preživljavanje potreban snažan rast, robusni rast i on je obično oko pet procenata. On ne može biti ekstenzivan, već mora biti intenzivan i inteligentan“, reklao je Đuričin.

Takođe je dodao da su neophodni novi pristpi u načinu vođenja ekonomskih politika.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.