Dobrašinović: Sistem interne revizije revidirati ili ukinuti
Služba interne revizije, prema istraživanju Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, nije formirana na način koji je propisan Zakonom o budžetskim korisnicima.
Kako se navodi, do kraja 2016. godine, od više od 10.000 korisnika javnih sredstava, sistem interne revizije bio je uspostavljen kod svega 195 organizacija, i to na republičkom nivou 80, lokalnom 80 i kod 35 indirektnih korisnika javnih sredstava.
Od analiziranih šest lokalnih samouprava, samo gradovi Niš i Užice imaju pravilno uspostavljenu službu interne revizije.
U Bečeju služba interne revizije nije uspostavljena, a u Majdanpeku, ističe se u istraživanju, radno mesto internog revizora je ostalo upražnjeno.
U Loznici služba interne revizije nije uspostavljena u skladu sa važećim propisima, a u Prokupulju poslove interne revizije obavlja interni revizor koji je zaposlen u opštinskoj upravi.
„Osnovna svrha delovanja interne revizije kao nezavisne službe unutar organizacije je da istraži i oceni efikasnost poslovanja, da svojom savetodavnom ulogom pomaže menadžmentu, osnivaču ili vlasniku u donošenju poslovnih odluka, na način da im konstantno dostavlja radne analize, procene, preporuke i savete vezano za funkcionisanje sistema, ističe u istraživanju nedavno izabrani predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović.
On naglašava da služba interne revizije treba da obavlja kontrolu „bez predrasuda, ometanja i sukoba interesa“.
„Ovakav sistem interne revizije ne doprinosi unapredjenju kontrole tokova javnog novca. Sistem je tako zamišljen da bi od interne revizije trebalo da zaziru oni koji raspolažu budžetskim sredstvima, a naše istraživanje je pokazalo da to nije tako u praksi“, rekao je predsednik Upravnog odbora Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović.
Sistem interne revizije, ističe Dobrašinović, ima mnogo nedostataka od koji su najuočljiviji nesamostalnost u radu, odnosno direktna podredjenost rukovodiocima korisnika javnih sredstava, pre svega predsednicima opština.
Interna revizija se, prema rezultatima istraživanja, bavi uglavnom kontrolom perifernih tokova novca, kako po obimu tako i po značaju. Kontrolišu se uglavnom sredstva usmerena ka medijima, NVO, ustanovama kulture…
Dobrašinović medju nedostatke ubraja i nedovoljan broj internih revizora na lokalnom nivou u odnosu na broj korisnika javnih sredstava čiji su osnivači analizirane lokalne samouprave, kao i nedovaljan nivo znanja i veština internih revizora u oblastima koje su predmet kontrole.
„Metodologija rada službi interne revizije je neujadnačena, a i nizak je nivo javnosti rada službi interne revizije. Po pravilu, lokalne samouprave nemaju nijedan podatak na zvaničnim internet stranama o radu službi interne revizije“, ukazao je Dobrašinović.
On smatra da je u sistemu interne revizije neophodno uneti hitne promene koje bi garantovale samostalnost te službe.
„Nije nam potrebno još jedna institucija koja zapravo fingira borbu za ‘čiste’ javne finansije, a sve o trošku gradjana“, ocenio je Dobrašinović
Upostavljanje službi interne revizije je u pregovorima o članstvu u EU deo Poglavlja 32 – Finansijski nadzor.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.