Dostižemo udeo od 27 odsto iz obnovljivih izvora energije

Srbija će uspeti da ispuni obavezu prema EU da do 2020. dostigne udeo od 27 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji struje, s obzirom da smo trenutno između 23 i 24 odsto, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.

Ministar je istakao da će poseban akcenat u narednom periodu biti stavljen na korišćenje biomase.

„Apsolutno sam uveren da ćemo do 2020. uspeti dođemo do predviđenih 27 odsto”, rekao je Antić na konferenciji „Nova srpska energetska strategija”.

On je kazao da su u toku i projekti koji će obezbediti dodatnih oko 500 megavata iz obnovljivih izvora i poručio da posebnu pažnju treba posvetiti korišćenju biomase, gde je naš najveći potencijal.

„Srbija više ‘fensi’ gleda na vetro i solarne parkove, pošto to viđamo kada putujemo, ali prenebregavamo da je najveći potencijal u biomasi”, naglasio je Antić.

Prema njegovim rečima, ako je oko 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte nas ukupni potencija iz obnovljivih izvora energije, oko 3,3 milona je iz biomase.

„Biomasa mora biti daleko više u fokusu i mi kao ministarstvo smo radili na promociji i nastavićemo i kroz izgradnju malih postrojenja i investicija na biomasu i biogas, ali pre svega kroz stalni pritisak prema sistemima daljinskog grejanja”, rekao je Antić dodajući da toplane sve više prelaze na korišćenje biomase.

Antić je rekao da je energetski sketor od ključnog značaja za dalji privredni rast Srbije, a posebno industrijski razvoj.

On je podsetio da je poslednji veliki objekat energetski objekat u Srbiji otvoren 1991. godine i da posle toga nije bilo velikih projekata za budući industrijski razvoj.

Kako je rekao, strateški najvažniji elementi energetskog sektora su: sigurno snabdevanje, tranzicija ka održivom enegetskom sistemu i razvoj tržišta energetike.

„Srbija mora biti energetski sigurna, da obezbedi snabdevanje građana i prvirede, ali i da ima agresivnu investicionu politiku, što sje prioitet vlade i ministarstva”, naglasio je Antić.

On je podsetio da je počeo projekat za Kostolac B3 i proširenja kopa Drmno, što je veoma važno za buducnost našeg energetskog sistema.

Antić je rekao da smo proteklih godina dobili na mreži oko 80 megavata iz obnovljivih izvora, od čega najviše od hidro i vetro potencijala.

„U ovom trenutku se nalazimo u različitim fazama izgradnje gotovo 500 megava iz obnovljivih izvora, od čega za oko 483 megavata iz energije vetra i značajan broj kapacieta iz biomase i bio gasa, kao i hidroenergije. Ako tome dodamo i ozbiljne projekte koje radimo na prenosu odnosu transmisije energije, na izgradnji unutrašnjih i panevropskih koridora kroz projekat transbalkanskog koridora, time dobijamo daleko bolju sliku u elektroenergetskom sektoru”, naveo je on.

Ministar je, ipak, rekao da Srbija dobija oko 70 odsto struje iz uglja i da će ulaganje u kopove biti jedan od prioriteta i podsetio da će ove godine EPS uložiti 31 milijardu dinara u RB Kolubara, od čega će 22 milijarde biti u nove investicije, a devet za održavanje.

On je rekao da će biti otvorena tri nova kopa – polje E, G i Radljevo koje će zameniti najvažniji kop Tamnava-Zapadno polje.

Antić je rekao da će pokušati nađu partnere i za nove projekte za termoelektrane TENT B3 i Kolubaru B.

Ministarstvo će razvijati i hidropotencijale – Moravske elektrane za dodatnih oko 150 megavata u pet kaskadnih hidroelektrana, kao i potencijale Ibru, Drini i Bistrici, rekao je Antić i dodao da predstoji i projekat Đerdap 3.

Direktor Sektora za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovljević je rekao da EPS investira u modernizaciju kapaciteta uz primenu sve oštrijih mera koji se odnose na životnu sredinu.

Naglasio je da ima zemalja u EU koje više od Srbije koriste ugalj.

„Investirali smo više od 200 miliona evra u revitalizaciju i modernizaciju termoelektrana i dobili novih 220 megavata snage, ali to nije dovoljno. Planiramo da investiramo još oko 600 miliona evra, a što se tiče bolje zaštite životne sredine oko 400 miliona evra. Svesni smo obaveza koje Srbija prihvata prema EU i na tome radimo”, rekao je on.

Jakovljević je kazao da je EPS u hidrosektoru bio usredsređen na modernizaciju hidrokapaciteta i istakao da je do sada uloženo oko 200 miliona evra, a planira se ulaganje od još 600 miliona evra.

„Do sada smo revitaliziacijom dobili oko 150 novih megavata, što znači da je povećan kapacitet za proizvodnju električne energije. To omogućava kada je najveća potrošnja, bolje upravljate sistemom”, rekao je on.

Jakovljević je dodao da sa tih 800 miliona evra investicija u hidroelektrane biti obezbeđeno stabilna proizvodnja i sigurno snabdevanje u dužem periodu, pa će se pokriti oko trećine proizvodnje na ovaj način u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović rekla je da je poglavlje 15 u priključenju EU jedan od glavnih izazova što se tiče energetike.

„Izazov je stvaranje regionalnog tržišta gasa i električne energije, kao i restrukturiranje javnih preduzeća. Jako nam je bitno i da se ispoštuje regulative o zaštiti životne sredine, u šta se dosta mora ulagati u narednom periodu”, rekla je ona.

Filipovićeva je dodala da zakon omogućava da pored EPS-a svako drugi može da proizvodi struju u Srbiji, a da se otvara samo pitanje tržišne isplativosti.

„To znači da ako se vama isplati da gradite, možete doći i nije nikakav problem. Nije sve vezano da mora raditi EPS, mada su oni najveći. Strategija je dokument koji je spisak želja, a nama je najvažnije da se vidi šta smo mi to uradili”, rekla je ona.

Član Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljiljana Hadžibabić je rekla da je cena struje u Srbiji niža od one koja bi za EPS bila ekonomski opravdana i dodala da da niko neće hteti da gradi nove elektrane u Srbiji ako nije fer cena.

Ona je objasnila situaciju da kada bi EPS imao tržišnu cenu struje, prihod bi bio mnogo veći nego što je potrebno novca da se obezbedi pomoć najsiromašnijim slojevima, dodavši da je Srbija počela to da daje, ali da još uvek nema dovoljno novca u budžetu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike