Dragašević: Kurs bez promene, krediti će možda poskupeti

BEOGRAD – Generalni direktor Sektora za monetarne I devizne operacije Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević izjavio je za Tanjug da se može očekivati poskupljivanje kredita, ali ne i promena kursa dinara.

Naon što je NBS podigla referentne kamatne stope, Dragašević kaže se centralna banka Srbije, kao i druge centralne banke, trudi da inflaciju stavi pod kontrolu.

„Inflacija je globalni fenomen i iako je u najvećoj meri uvozimo radimo na tome da suzbijemo sve faktore koji bi mogli dodatno da doprinesu povećanju inflacije. NBS to radi podizanjem referentne kamatne stope i stabilnošću kursa a Vlada Srbije ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica i naftnih derivata“, rekao je Dragašević.

Istakao je da ono što država sada radi može da se sumira u jednoj rečenici koja bi glasila“ „Nismo krivci jer je uvozimo ali se trudimo da inflacija ne bi bila još veća“.

Odgovarajući na pitanje šta povećanje referentne kamatne stope zapravo znači, rekao je da je ona osnovna ili bazna stopa na osnovu koje se kreću sve ostale stope na međubankarskom novčanom tržištu, dakle u pozajmicama između banaka.

„Rastom referentne kamatne stope NBS nastoji da utiče i na cenu potrošačkih kredita, dakle pre svega kredita koji stvaraju dodatnu tražnju i potrošnju i dodatni su generator inflacije. Kako ne bi postojao taj sekundarni efekat i da inflacija ne bi bila još veća, NBS reaguje sa nekoliko instrumenata a jedan od njih je referentna kamatna stopa „, objasnio je on.
Dodao je da su drugi, možda jednako važan instrument devizne intervencije odnosno stabilnost kursa dinara.

Ona je prema njegovim rečima važna jer postoji efekat prelivanja na cene što smo imali pre 2012. godine, kada je takođe bila uvozna inflacija ali je najveći deo, oko dve trećine u stvari poticao od slabljenja domaće valute, odnosno rasta kursa.

Ukazao je da kada se govori o povećanju kamatnih stopa, ne povećavaju se samo kamate na kredite nego i na depozite odnosno na štednju građana.
Prema njegovim rečima, za očekivati je poskupljenje kredita.
„Oni će svakako poskupeti ali ne očekujemo značajno poskupljenje kredita privredi. No može se očekivati da će gotovinski krediti koji su u najvećoj meri generator potrošnje svakako poskupeti“, naveo je Dragašević.

Dodao je da NBS vodi računa o tome da cena tih kredita odnosno kamatna stopa na njih, ne skače naglo.

Rekao je i da banke kada odlučuju o tome koje će stope primeniti na kreditima, mogu radi konkurentnosti da smanje svoju maržu tako da ukupna kamatna stopa ne bude mnogo promenjena.

Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da će referentna kamatna stopa još rasti, naveo je da će to zavisiti od kretanja u svetu i kod nas.

“ Kada Izvršni odbor NBS odlučuje o tome, gleda i domaće i strano okruženje, dakle sve faktore na koje referentna kamatna stopa može da utiče i od toga će zavisiti da li postoji prostor za njemo dalje povećanje“, objasnio je Dragašević.

Podsetio je da su svetske centralne banke počele podizanje kamatnih stopa, FED za 0,75 odsto, Evropska centralna banka još nije ali je na jučerašnjem sastanku jasno nagovešteno da od jula će krenuti povećanje kamatnih stopa za 25 baznih poena a u septembru dodatnih 25 ili 50.

“ Dakle, te banke koje kroje tokove globalnog kapitala će svakako nastaviti da pooštravaju monetarne uslove a od toga ali i domaćih monetarnih uslova zavisiće i odluke Izvršnog odbora NBS“, istakao je on.
Kada je reč o mogućem uticaju sadašnjih kretanja i poteza na kurs dinara prema evru, Dragašević je rekao da promene u tom segmentu ne očekuje.
“ NBS je u periodu kada je bila pojačana neizvesnost, bila tu i za građane i za privredu i obezbedila stabilnost kursa što je bilo veoma važno. Od druge polovine aprila mi više nismo prodavali devize a od maja smo ponovo na strani kupovine deviza jer imamo pritiske ka jačanju dinara“, naveo je on.

Dodao je da je na to utičalo više faktora, a glavni faktor tražnje za devizama bila je tražnja građana za kešom u menjačnicama.

“ Sada za razliku od toga imamo potpuno suprotne tokove, odnosno jak priliv efektivnog stranog novca pa građani kupuju dinare a prodaju evre“, rekao je Dragasavić za Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.