DW: Za uštedu gasa nije dovoljno tuširanje hladnijom vodom

BERLIN – Evropska unija želi da smanji potrošnju gasa za najmanje 15 odsto, a Nemačka mora verovatno da uštedi još i više.

Jedan nemački proizvođač još nije obustavio reklamu za grejne uređaje na gas, u kojoj se kaže da država daje subvencije 45 odsto za zamenu starog grejanja na lož-ulje novim na gas, što više nije tačno, piše danas Dojče vele (DW) i dodaje da je Nemačka te podsticaje ukinula preko noći.

Ubuduće se potpomažu samo oni sistemi grejanja koji rade na obnovljivu energiju. To su toplotne pumpe ili kazani za pelet, precizira se u prilogu.

„Najveći broj ljudi živi u starijim kućama. Sada bi trebalo sanirati, zameniti prozore, izbaciti gasno grejanje, to pomaže da se smanje troškovi grejanja, a ide pod ruku i sa zaštitom klime“, kaže nemački ministar privrede Robert Habek, političar Zelenih.

Dovodeći u pitanje tajming za izbacivanje grejanja na gas, DW predočava da za tri meseca počinje sezona grejanja i da se više nego svako drugo domaćinstvo u Nemačkoj greje na gas.

„Pozovete li majstora za montažu grejanja, on kaže da staro grejanje može da pogleda tek u oktobru, do tada su svi termini popunjeni. Osim toga, nedostaje materijal. Toplotne pumpe skoro i da ne mogu da se dobiju, a i dok ih ugrade može da prođe nekoliko meseci“, navodi nemački medij.

Dalje dodaje da su u radnjama električnih uređaja mobilni radijatori i grejalice na struju skoro rasprodati, te da stručnjaci opominju da električna mreža nije napravljena za tako masovno dodatno opterećenje, pa bi na lokalnom nivou ponegde mreža mogla da bude preopterećena.

Prema podacima nemačke poslovne organizacije za energetsku i vodnu industriju BDEW, Nemci su se u 2021.godini grejali: 49,5 posto na gas, 24,8 odsto na lož-ulje, 14,1 procenat na daljinsko grejanje, 6,2 posto ostalo, 2,8 posto na toplotne pumpe i 2,6 odsto na struju.

Preduzeća koja energijom snabdevaju najveći broj ljudi u Nemačkoj, žele da povećaju mesečni iznos za svoje usluge već u avgustu ili septembru. Čak i oni korisnici koji imaju dugoročne ugovore sa garantovanom niskom cenom, od oktobra moraju da prihvate da će energija i za njih biti skuplja. Taksu do pet centi po kilovat-satu trebalo bi da plaćaju oni sa najboljim ugovorima iz solidarnosti sa drugima.

Stimulacija štednje putem cena dolazi prekasno, kažu ekonomisti, kritikujući dosadašnje držanje nemačkog ministra privrede. On mesecima apeluje na građane da štede gas, i ostaje samo pri apelima.

Sada se sprema direktiva koja zabranjuje zimsko grejanje bazena gasom. „Ne verujem da će policija ići od jednog do drugog vlasnika bazena da proverava jesu li zagrejani, to neće biti tako“, kaže ministar Habek i dodaje da to ne bi bila zemlja u kojoj bi on voleo da živi.

Neće biti ni zakonski propisanog smrzavanja, ističe on, jer se tokom pandemije pokazalo da ljudi dobrovoljno poštuju mere. Stručnjaci, ipak, sumnjaju da se pandemija i energetska kriza mogu upoređivati.

Naučni savet pri Ministarstvu za ekonomiju i zaštitu klime, koji okuplja vodeće ekonomiste, njih 41, poslao je prošlog meseca ministru Habeku pismo u kojem ga opominju da se apelima skoro nikada ne postiže neki cilj.

Oni kažu da će potrošači štedeti energiju samo ako krizu osete u novčaniku. „Visoka cena gasa je najbolji stimulans ograničenja potrošnje. Ako signalno dejstvo cene bude stavljeno van snage, jer određna preduzeća i domaćinstva znaju da će energiju dobijati po fiksnoj ceni, oni neće imati motivaciju da štede“, piše u pismu upućenom ministru.

Nemački institut za istraživanje privrede (DIW) je još u aprilu izračunao da postoje mere kojima bi se potrošnja gasa smanjila za 33 odsto tokom godine, a jedna od njih je da se rast cena energenata direktno prebaci na potrošače. Nemačka je u prvih šest meseci ove godine uštedela samo 16 odsto gasa.

Ekonomisti smatraju da ne bi trebalo davati dodatnu pomoć za energetske troškove i napominju da je jednom već isplaććeno 300 evra. Oni su skeptični i kada se govori o tome da država pokrije razliku u ceni. Savet umesto toga predlaže da se ukupno tržište uredi tako da do određenog nivoa prošlogodišnje potrošnje cene budu umerene, a da domaćinstva koja potroše više plate penale.

Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za istraživanje privrede ide i korak dalje, preporučujući da se onima koji mnogo uštede plate premije. Ministar Habek to ne želi. „Ako neko kaže, pomoći ću samo ako dobijem još 50 evra, onda bih ja rekao – matori, nećeš ih dobiti“, izjavio je on u jednom televizijskom intervjuu.

Umesto toga, ministar ostaje pri savetima da ljudi smanje frekvenciju tuširanja, da se tuširaju hladnijom vodom, da poprave grejanje i da podese optimalnu, nižu temperaturu prostorija.

Postoje istraživanja prema kojima bi pet odsto energije za grejanje moglo da se uštedi ako bi veći broj ljudi radio od kuće. Klaudija Kemfert tvrdi da tu postoji „značajan potencijal“ za štednju. „Principijelno bi rad od kuće mogao doprineti uštedi energije, jer kancelarijske prostorije onda ne moraju da se greju“, kaže ona.

Ali, da li će poslodavci koji štede energiju ako ljudi rade od kuće deo uštede podeliti sa zaposlenima? To za sada nije jasno, kao što nema odgovora na brojna druga pitanja u energetskoj krizi.

Postavljajući pitanje „zar je neminovno da dođe do nestašice gasa?“, DW navodi da su četiri vodeća ekonomska instituta u zemlji izračunala da bi energenata bilo dovoljno čak i kada bi Severni tok 1 radio sa 20 odsto svog kapaciteta, ali samo pod uslovom da Nemačka, ako se smanji dotok, ne mora da deli pristiglu količinu sa susedima.

Ni to nije politički razjašnjeno. Prema proračunima, nestašice bi mogle da nastupe u aprilu i maju, a onda ponovo u decembru 2023. Dakle, zemlja će na duže staze morati da se suoči s tim problemom, zaključuje se u prilogu DW-a.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.