EBRD: SRB da poboljša reforme javnog sektora
BEOGRAD – Srbija treba da poboljša reforme javnog sektora, privatizaciju i restrukturiranje državnih preduzeća, jer iz tih nereformisanih kompanija proizlaze fiskalni rizici, ocenjuje Evropska banke za obnovu i razvoj (EBRD) u „Izveštaju o tranziciji 2018/19“.
U publikaciji, koju je danas u Beogradu predstavio glavni ekonomista te banke Sergej Gurijev, konstatuje se da je Srbija postigla značajnu fiskalnu konsolidaciju u proteklih nekoliko godina, uz podršku aranžmana sa MMF-om.
Navodi se da je zabeležen fiskalni suficit, da je javni dug počeo da opada, ali i da „još uvek postoje veliki fiskalni rizici koji proizlaze iz nereformisanih društvenih preduzeća, dok reforme u javnom sektoru i Poreskoj upravi napreduju prilično sporo“.
Zbog toga iz EBRD-a pozivaju na snažnije reforme, kao i na dodatno poboljšanje poslovnog okruženja, jer je, kako se ocenjuje, malim i srednjim preduzećima potreban bolji pristup finansijama.
„Ovaj sektor bi takođe imao velike koristi od razvoja nebankarskih finansijskih institucija i poboljšanih praksi vezanih za poreze, uključujući i pojednostavljene poreske procedure, niže parafiskalne namete i bolju predvidljivost poreskih odluka i usluga“, poručuju iz EBRD-a.
Pored toga, potrebni su dalji napori da se podrže tržišne transakcije nenaplativih kredita, a potencijalnim investitorima potrebno je olakšati pristup informacijama o postojećim nenaplativim kreditima, poboljšati vansudska restrukturiranja i povećati efikasnosti sudskih procesa.
Rast BDP-a Srbije je, posle stope rasta od 2,0 odsto u 2017. godini, ubrzao na preko 4,0 u 2018. godini, što je bilo potpomognuto oporavkom domaće potrošnje, dok je visoka stopa rasta izvoza neutralizovana kontinuiranim snažnim rastom uvoza.
U 2019. godini će, prema očekivanjima EBRD-a, rast usporiti na 3,5 odsto, i dalje će, kako je ocenjeno, uglavnom biti zasnovan na domaćoj potrošnji i investicijama, koje će izbalansirati efekat povećanog uvoza.
U izveštaju se navodi i da, iako je napredak u oblasti strukturnih reformi u zemljama u koje EBRD ulaže bio skroman, „pozitivna kretanja nadmašuju negativna u većini ekonomija u koje EBRD ulaže“.
„Iako će promene u poslovima i radu predstavljati veliki izazov za kreatore politika, naša sveukupna poruka je optimistična“, rekao je Gurijev, i dodao da će budućnost rada sama po sebi podrazumevati mnogo posla, „ali ta budućnost može i treba biti sjajna. “
Izveštaj o tranziciji se takođe bavi migracijama kao posebnom temom, a zaključeno je da poboljšanje poslovnog okruženja i kvaliteta javnih usluga može značajno smanjiti želju ljudi da emigriraju.
Ukazano je, takođe, na pozitivne aspekte emigracije.
„Dok u kratkom roku emigracija smanjuje produktivnost firmi u zemlji porekla, ona dugoročno podstiče transfer znanja i podržava inovacije. Delimično kao rezultat toga, nove članice EU sužavaju jaz u odnosu na razvijene ekonomije u pogledu kvaliteta i broja patenata“, ocenjuje se u izveštaju.
Prezentaciji izveštaja u Narodnoj Banci Srbije prisustvovali su predstavnici vlade, privrede i akademske zajednice.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.